kačiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kât͡ʃiti/
- Hifenacija: ka‧či‧ti
Glagol
uredikȁčiti (ćirilica ка̏чити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) vešati, besiti, zakačinjati, okačinjati, fam. kešati fam. [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kačiti
Infinitiv: kačiti | Glagolski prilog sadašnji: kȁčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kȁčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kačim | kačiš | kači | kačimo | kačite | kače | |
Budućnost |
Futur I. |
kačit ću1 kačiću |
kačit ćeš1 kačićeš |
kačit će1 kačiće |
kačit ćemo1 kačićemo |
kačit ćete1 kačićete |
kačit će1 kačiće |
Futur II. |
budem kačio2 | budeš kačio2 | bude kačio2 | budemo kačili2 | budete kačili2 | budu kačili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kačio2 sam | kačio2 si | kačio2 je | kačili2 smo | kačili2 ste | kačili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kačio2 | bio si kačio2 | bio je kačio2 | bili smo kačili2 | bili ste kačili2 | bili su kačili2 | |
Imperfekt |
kačah | kačaše | kačaše | kačasmo | kačaste | kačahu | |
Kondicional I. |
kačio2 bih | kačio2 bi | kačio2 bi | kačili2 bismo | kačili2 biste | kačili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kačio2 | bio bi kačio2 | bio bi kačio2 | bili bismo kačili2 | bili biste kačili2 | bili bi kačili2 | |
Imperativ |
- | kači | - | kačimo | kačite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kačio m. / kačila f. / kačilo n | kačili m. / kačile f. / kačila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
kačen m. / kačena f. / kačeno n | kačeni m. / kačene f. / kačena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1