Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /kǐt͡ɕaːnka/
  • Hifenacija: ki‧ćan‧ka

Imenica

uredi

kìćānka f (ćirilica кѝћа̄нка)


Oblici:

  1. kȉćanka Vršac [1]


Značenja:

  1. Svežanj gajtana, pamučnih, vunenih, svilenih i sl. konaca, spojenih, svezanih na jednom kraju, koji služi kao ukras (na kapi, marami, odeći i dr.). Jasenovo[1]
  2. Gušći pramen dlake na završetku repa nekih životinja (konja, magarca). [1]
  3. Ukras na muškom šeširu (klas žita, cveće, pero i sl.). [1]
  4. Kožni ukras na kožuhu, opakliji i sl. [1]
  5. Ono što je nalik kićanki, ukrasu. [1]


Primeri:

  1. U Uljmi kažu da je na kraju bičalja kožna kićanka. [2] Uljma [1]
  2. Iznad rukohvata [biča] je isprepletena oputa od jake jareće kože, koja drži male lapare što u kićankama vise do samog povraza. [3] [1]
  3. Kićanke su pravljene od raznobojnog viksledera, a njima su se ukrašavali kožusi i paklije, u nekim krajevima i ducini. [4] [1]
  4. Na špicevima zabata napravila se od trske kićanka kao ukras. [5] Belo Blato [1]


Sinonimi:

  1. kita [1]
  2. kalanćov [1]
  3. kalanćor [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • kićanka” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 192.
  3. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 91.
  4. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 105.
  5. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 291.