kisnuti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kîsnuti/
- Hifenacija: kis‧nu‧ti
Glagol
uredikȉsnuti (ćirilica ки̏снути) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Biti izložen kiši, postajati mokar od kiše, kvasiti se. [1]
- Dizati se, bujati, kvasati (o testu). [1]
Primeri:
- A ȉma nȅko i šȕpe vȅće pa mȅte ù šupu da nȅ bi kȉslo. [2] [3] Tomaševac Turija Kikinda Kumane Melenci Taraš Farkaždin [1]
- Tȕ je dòlazila jȍš jèdna šȋndra da pòklāpa, da òna nè može da kȉsne. Đala [1]
- Pa kad se tȏ pròhlādi, ȍnda tȏ tȇsto ìskidāmo, pa dòbro ìzmēsimo, pa tȏ mȁlo kȉsne. Aradac Turija Novi Sad Kikinda Taraš [1]
- P[a] ȍndak mȃnemo da kȉsne mȁlo, da dȏđe za rúkom. [4] Zrenjanin [1]
- To treba da kisne dan-dva, posle se ocedi i nalije vodom. [5] Stapar [1]
- Šíra je već kad pȍčne da kȉsnē. Subotica [1]
- Kad se pèče ràkija, prèpraljaš àmur: céle šljȉve mȅteš ù kacu da kȉsnedu, ȍndak se ìzmēšadu s lòpatom. [4] Jaša Tomić [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kisnuti
Infinitiv: kisnuti | Glagolski prilog sadašnji: -nūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kȉšnjēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kisnem | kisneš | kisne | kisnemo | kisnete | kisnu | |
Budućnost |
Futur I. |
kisnut ću1 kisnuću |
kisnut ćeš1 kisnućeš |
kisnut će1 kisnuće |
kisnut ćemo1 kisnućemo |
kisnut ćete1 kisnućete |
kisnut će1 kisnuće |
Futur II. |
budem kisnuo2 | budeš kisnuo2 | bude kisnuo2 | budemo kisnuli2 | budete kisnuli2 | budu kisnuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kisnuo2 sam | kisnuo2 si | kisnuo2 je | kisnuli2 smo | kisnuli2 ste | kisnuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kisnuo2 | bio si kisnuo2 | bio je kisnuo2 | bili smo kisnuli2 | bili ste kisnuli2 | bili su kisnuli2 | |
Imperfekt |
kišnjah | kišnjaše | kišnjaše | kišnjasmo | kišnjaste | kišnjahu | |
Kondicional I. |
kisnuo2 bih | kisnuo2 bi | kisnuo2 bi | kisnuli2 bismo | kisnuli2 biste | kisnuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bili bismo kisnuli2 | bili biste kisnuli2 | bili bi kisnuli2 | |
Imperativ |
- | kisni | - | kisnimo | kisnite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kisnuo m. / kisnula f. / kisnulo n | kisnuli m. / kisnule f. / kisnula n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kisnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kîsnuti/
- Hifenacija: kis‧nu‧ti
Glagol
uredikȉsnuti (ćirilica ки̏снути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Biti izložen kiši, postajati mokar od kiše, kvasiti se. [1]
- Dizati se, bujati, kvasati (o testu). [1]
Primeri:
- A ȉma nȅko i šȕpe vȅće pa mȅte ù šupu da nȅ bi kȉslo. [2] [3] Tomaševac Turija Kikinda Kumane Melenci Taraš Farkaždin [1]
- Tȕ je dòlazila jȍš jèdna šȋndra da pòklāpa, da òna nè može da kȉsne. Đala [1]
- Pa kad se tȏ pròhlādi, ȍnda tȏ tȇsto ìskidāmo, pa dòbro ìzmēsimo, pa tȏ mȁlo kȉsne. Aradac Turija Novi Sad Kikinda Taraš [1]
- P[a] ȍndak mȃnemo da kȉsne mȁlo, da dȏđe za rúkom. [4] Zrenjanin [1]
- To treba da kisne dan-dva, posle se ocedi i nalije vodom. [5] Stapar [1]
- Šíra je već kad pȍčne da kȉsnē. Subotica [1]
- Kad se pèče ràkija, prèpraljaš àmur: céle šljȉve mȅteš ù kacu da kȉsnedu, ȍndak se ìzmēšadu s lòpatom. [4] Jaša Tomić [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kisnuti
Infinitiv: kisnuti | Glagolski prilog sadašnji: -nūći | Glagolski prilog prošli: kisnuvši | Glagolska imenica: kȉšnjēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kisnem | kisneš | kisne | kisnemo | kisnete | kisnu | |
Budućnost |
Futur I. |
kisnut ću1 kisnuću |
kisnut ćeš1 kisnućeš |
kisnut će1 kisnuće |
kisnut ćemo1 kisnućemo |
kisnut ćete1 kisnućete |
kisnut će1 kisnuće |
Futur II. |
budem kisnuo2 | budeš kisnuo2 | bude kisnuo2 | budemo kisnuli2 | budete kisnuli2 | budu kisnuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kisnuo2 sam | kisnuo2 si | kisnuo2 je | kisnuli2 smo | kisnuli2 ste | kisnuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kisnuo2 | bio si kisnuo2 | bio je kisnuo2 | bili smo kisnuli2 | bili ste kisnuli2 | bili su kisnuli2 | |
Aorist |
kišnjah | kišnjaše | kišnjaše | kišnjasmo | kišnjaste | kišnjahu | |
Kondicional I. |
kisnuo2 bih | kisnuo2 bi | kisnuo2 bi | kisnuli2 bismo | kisnuli2 biste | kisnuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bili bismo kisnuli2 | bili biste kisnuli2 | bili bi kisnuli2 | |
Imperativ |
- | kisni | - | kisnimo | kisnite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kisnuo m. / kisnula f. / kisnulo n | kisnuli m. / kisnule f. / kisnula n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kisnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kîsnuti/
- Hifenacija: kis‧nu‧ti
Glagol
uredikȉsnuti (ćirilica ки̏снути) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Biti izložen kiši, postajati mokar od kiše, kvasiti se. [1]
- Dizati se, bujati, kvasati (o testu). [1]
Primeri:
- A ȉma nȅko i šȕpe vȅće pa mȅte ù šupu da nȅ bi kȉslo. [2] [3] Tomaševac Turija Kikinda Kumane Melenci Taraš Farkaždin [1]
- Tȕ je dòlazila jȍš jèdna šȋndra da pòklāpa, da òna nè može da kȉsne. Đala [1]
- Pa kad se tȏ pròhlādi, ȍnda tȏ tȇsto ìskidāmo, pa dòbro ìzmēsimo, pa tȏ mȁlo kȉsne. Aradac Turija Novi Sad Kikinda Taraš [1]
- P[a] ȍndak mȃnemo da kȉsne mȁlo, da dȏđe za rúkom. [4] Zrenjanin [1]
- To treba da kisne dan-dva, posle se ocedi i nalije vodom. [5] Stapar [1]
- Šíra je već kad pȍčne da kȉsnē. Subotica [1]
- Kad se pèče ràkija, prèpraljaš àmur: céle šljȉve mȅteš ù kacu da kȉsnedu, ȍndak se ìzmēšadu s lòpatom. [4] Jaša Tomić [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kisnuti
Infinitiv: kisnuti | Glagolski prilog sadašnji: kisnući | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kisnem | kisneš | kisne | kisnemo | kisnete | kisnu | |
Budućnost |
Futur I. |
kisnut ću1 kisnuću |
kisnut ćeš1 kisnućeš |
kisnut će1 kisnuće |
kisnut ćemo1 kisnućemo |
kisnut ćete1 kisnućete |
kisnut će1 kisnuće |
Futur II. |
budem kisnuo2 | budeš kisnuo2 | bude kisnuo2 | budemo kisnuli2 | budete kisnuli2 | budu kisnuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kisnuo2 sam | kisnuo2 si | kisnuo2 je | kisnuli2 smo | kisnuli2 ste | kisnuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kisnuo2 | bio si kisnuo2 | bio je kisnuo2 | bili smo kisnuli2 | bili ste kisnuli2 | bili su kisnuli2 | |
Imperfekt |
kišnjah | kišnjaše | kišnjaše | kišnjasmo | kišnjaste | kišnjahu | |
Kondicional I. |
kisnuo2 bih | kisnuo2 bi | kisnuo2 bi | kisnuli2 bismo | kisnuli2 biste | kisnuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bio bi kisnuo2 | bili bismo kisnuli2 | bili biste kisnuli2 | bili bi kisnuli2 | |
Imperativ |
- | kisni | - | kisnimo | kisnite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kisnuo m. / kisnula f. / kisnulo n | kisnuli m. / kisnule f. / kisnula n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kisnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 86.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 219, 221, 222.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 153. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 5,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 97.