kititi
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kîtiti/
- Hifenacija: ki‧ti‧ti
Glagol
uredikȉtiti (ćirilica ки̏тити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
odr. vid.trp.
Oblici:
Značenja:
- Činiti da neko ili nešto lepše izgleda dodavanjem nekog ukrasa, ukrašavati. [1]
- Ukrašavanje čuture koja se nosi prilikom pozivanja u svadbu. [1]
- Vrsta božićnog kolača. [1]
- Vezivati u kitu, praviti kitu. [1]
Primeri:
- Ìde kod brȁta da kȉti jȇlku za Bòžić. Jaša Tomić [1]
- Tȇ su se grànčice kȉtile sa raznorȃznim trȁkama, raznorȃznim bójama. Aradac [1]
- Ȍči vènčānja, prȇ jèdan dȃn kȉtu buklijáša. [2] Kumane [1]
- Ruzmarin su na dan uoči „svatova” u momkovoj kući „kitile” devojke, tj. pozlaćivale ga „telejom” i vezivale trobojnom trakom. [3] [1]
- Tȍ se kȉti cȓkva. [4] Vršac Đurđevo Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina [1]
- Tȏ se kȉtilo da déca nísu znȁla. [1]
- Prilikom kićenja neveste, otkupljivanja i odvođenja mlade na venčanje, soba je bila brižljivo čuvana i zaključavana. [5] Bački Brestovac [1]
- Tada se objavi i dan „kićenja buklije” na koju dolaze devojke koje uz kićenje buklije pevaju razne svatovske pesme. [6] Ostojićevo [1]
- Tȍlko se gnjȃvidu s òtim njȇnim kȉćenjem ko da se nijèdna dòsad níje udávala. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac [1]
- O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč, pa kȃžemo — kȉćeni kòlāč. Bata [1]
- Ȍnda smo se tȁmo sìgrali, lòmili smo grànčice i cvȇće smo kȉtili, prȁvili smo bukéte da donesémo kȕći. Bata [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- Kititi bukliju ("ukrašavati čuturu vina ili rakije koja se nosi prilikom pozivanja u svadbu"; "Na bukliju mladoženja poziva svoje drugove i drugarice, kao i mlade iz rodbine da „kite bukliju”"). [1]
- kàkvim se cvȇtom zàkitiš, onàkvim ćeš sekȉtiti ("treba pažljivo birati muža (ili ženu)"). Novo Miloševo [1]
- ˜ se túđim pȇrjem ("pripisivati sebi, prisvajati tuđe zasluge"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kititi
Infinitiv: kititi | Glagolski prilog sadašnji: kȉtēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -ćēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kitim | kitiš | kiti | kitimo | kitite | kite | |
Budućnost |
Futur I. |
kitit ću1 kitiću |
kitit ćeš1 kitićeš |
kitit će1 kitiće |
kitit ćemo1 kitićemo |
kitit ćete1 kitićete |
kitit će1 kitiće |
Futur II. |
budem kitio2 | budeš kitio2 | bude kitio2 | budemo kitili2 | budete kitili2 | budu kitili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kitio2 sam | kitio2 si | kitio2 je | kitili2 smo | kitili2 ste | kitili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kitio2 | bio si kitio2 | bio je kitio2 | bili smo kitili2 | bili ste kitili2 | bili su kitili2 | |
Imperfekt |
kićah | kićaše | kićaše | kićasmo | kićaste | kićahu | |
Kondicional I. |
kitio2 bih | kitio2 bi | kitio2 bi | kitili2 bismo | kitili2 biste | kitili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kitio2 | bio bi kitio2 | bio bi kitio2 | bili bismo kitili2 | bili biste kitili2 | bili bi kitili2 | |
Imperativ |
- | kiti | - | kitimo | kitite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kitio m. / kitila f. / kitilo n | kitili m. / kitile f. / kitila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
kićen m. / kićena f. / kićeno n | kićeni m. / kićene f. / kićena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kititi” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 75.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 121.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 124.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 154.