kočiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kǒːt͡ʃiti/
- Hifenacija: ko‧či‧ti
Glagol
uredikóčiti (ćirilica ко́чити) nesvrš.
Značenja:
- neki deo tela [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kočiti
Infinitiv: kočiti | Glagolski prilog sadašnji: kóčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kóčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kočim | kočiš | koči | kočimo | kočite | koče | |
Budućnost |
Futur I. |
kočit ću1 kočiću |
kočit ćeš1 kočićeš |
kočit će1 kočiće |
kočit ćemo1 kočićemo |
kočit ćete1 kočićete |
kočit će1 kočiće |
Futur II. |
budem kočio2 | budeš kočio2 | bude kočio2 | budemo kočili2 | budete kočili2 | budu kočili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kočio2 sam | kočio2 si | kočio2 je | kočili2 smo | kočili2 ste | kočili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kočio2 | bio si kočio2 | bio je kočio2 | bili smo kočili2 | bili ste kočili2 | bili su kočili2 | |
Imperfekt |
kočah | kočaše | kočaše | kočasmo | kočaste | kočahu | |
Kondicional I. |
kočio2 bih | kočio2 bi | kočio2 bi | kočili2 bismo | kočili2 biste | kočili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kočio2 | bio bi kočio2 | bio bi kočio2 | bili bismo kočili2 | bili biste kočili2 | bili bi kočili2 | |
Imperativ |
- | koči | - | kočimo | kočite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kočio m. / kočila f. / kočilo n | kočili m. / kočile f. / kočila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
kočen m. / kočena f. / kočeno n | kočeni m. / kočene f. / kočena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kočiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1