Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /kǒnt͡ʃit͡ɕ/
  • Hifenacija: kon‧čić

Imenica

uredi

kònčić m (ćirilica ко̀нчић)


Kategorije:

ob.


Značenja:

  1. Polni organ truta. [1]


Primeri:

  1. Kad òplodi mȁticu, tȏ òstane od tȇla njègovog, tȏ čȅle òčiste, tȏ je kònčić bȇli. Deronje [1]
  2. Sparívanje u létu... ȍnda mȁtica kònčić ȉma. [2] Dolovo Svetozar Miletić Pačir Subotica Farkaždin Elemir Melenci Srpska Crnja [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • končić” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).