konjara

Imenica

uredi

konjara f (ćirilica коњара)

Kategorije:

bot.


Značenja:

  1. Vrsta korovske biljke Anthemis arvensis. [1]
  2. Vršaća mašina čiji pogonski točak pokreću konji. [1]


Primeri:

  1. Pa kȍnjska kamíla mȋ smo tȏ zváli, kònjara tȏ je. Tȏ nìje da se bȅre, znȃm da kȃžu: nèmōjte brȁti tȗ kònjaru, kȃže, ne vrédi tȏ brȁti, tȃ nìje za čȁj  ; ➡ káta. [2] Bačka Palanka [1]
  2. Dȅtelina lùcērka — što mȉ nàzīvamo — to je kònjara, kȁko kȃžu. Bačinci [1]
  3. Nekada se žito vrlo konjima; taj način je prestao oko 1890. godine […] Deda Vesa Rackov iz Stapara poslednji put je vršio konjima 1893. godine. Posle mašina „su va ča” bi le su „ko nja re”, tj. ko nji su po kre ta li to čak. Ma ši na je bi lo ma lo, ta ko da su još du go vr li ko nji ma. Po sle je ušao u upo tre bu dreš i na kra ju su do šle „va tre ne” tj. par ne ma ši ne. [3] [1]
  4. Tȃ màši na se zvá la kònja ra. Tȏ je nȅkāko okrúglo dȑvo, prȅčnik šupljìne trȋ mȇtra — ko bȕre. I ȍnda tȗ mȅtu žȉta, i tȃj kȍnj òkrēće, i tȏ se vr̀ti, i mlȃti žȉto. [4] Titel Mošorin [1]


Sinonimi:

  1. detelina [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  3. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
  4. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene

uredi