krčiti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /křːt͡ʃiti/
Hifenacija: kr‧či‧ti

Glagol

kŕčiti (ćirilica кр́чити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.

Oblici:

kȓčim ^[1]

Značenja:

Vaditi, čupati iz korena, uklanjati (drveće, rastinje i sl.). ^[1]
Stvarati, pripremati uslove da se nešto ostvari. ^[1]

Primeri:

Òvo ti mèni sȁm zagŕni plȗkom, néćemo kòpati. A jȃ i tȃ mòja jétrva, mȋ ćemo zaìći pa mȁlo kŕčiti dok ȏn nè bude gòtov. ^[2] ^[3] Deronje Laćarak Čerević Zmajevo Gospođinci Bašaid ^[1]
A mládi — neka kȓče sèbi pȗt, pa kȁko ga ìskrče, onàko će im bȉti. Novi Sad ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola krčiti

Infinitiv: krčiti		Glagolski prilog sadašnji: kŕčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: kŕčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		krčim	krčiš	krči	krčimo	krčite	krče
Budućnost	Futur I.	krčit ću¹ krčiću	krčit ćeš¹ krčićeš	krčit će¹ krčiće	krčit ćemo¹ krčićemo	krčit ćete¹ krčićete	krčit će¹ krčiće
Budućnost	Futur II.	budem krčio²	budeš krčio²	bude krčio²	budemo krčili²	budete krčili²	budu krčili²
Prošlost	Perfekt	krčio² sam	krčio² si	krčio² je	krčili² smo	krčili² ste	krčili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam krčio²	bio si krčio²	bio je krčio²	bili smo krčili²	bili ste krčili²	bili su krčili²
	Imperfekt	krčah	krčaše	krčaše	krčasmo	krčaste	krčahu
Kondicional I.		krčio² bih	krčio² bi	krčio² bi	krčili² bismo	krčili² biste	krčili² bi
Kondicional II.		bio bih krčio²	bio bi krčio²	bio bi krčio²	bili bismo krčili²	bili biste krčili²	bili bi krčili²
Imperativ		-	krči	-	krčimo	krčite	-
Glagolski pridjev radni		krčio m. / krčila f. / krčilo n			krčili m. / krčile f. / krčila n
Glagolski pridjev trpni		krčen m. / krčena f. / krčeno n			krčeni m. / krčene f. / krčena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„krčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 98.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 98.

[1]

[2]

[3]