kuburiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kǔburiti/
- Hifenacija: ku‧bu‧ri‧ti
Glagol
uredikùburiti (ćirilica ку̀бурити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Dèca òtišla, jope smo sámi ko prȇ, dȅda i jȃ, i kùburimo kako známo. Níje lȁko, al kùburili smo i ranȋje, pa smo, ȅto, jȍš žívi. Jaša Tomić Kać Novi Sad Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Orlovat [1]
- Nísmo nȉkad kùburili. Elemir [1]
- I tàko smo kùburili. Begeč [1]
- Célo poslepódne sam kùburio oko plȕga, nȉšta nísam rádio. [2] Čenej Deronje Novo Miloševo Orlovat Ivanda [1]
- Eto, kuburim. Spala mi šina s točka. Čerević [1]
- Dȅda je s nȁma kùburio i mȋ z dȅdom. Begeč [1]
- Celu zimu sam kuburio sa ogrevom. Crvena Crkva [1]
- Po ceo dan se kuburim oko šporeta. Obrež [1]
- Nísi kùburio o lȅbu. [3] Perlez [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kuburiti
Infinitiv: kuburiti | Glagolski prilog sadašnji: kùburēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kùburēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kuburim | kuburiš | kuburi | kuburimo | kuburite | kubure | |
Budućnost |
Futur I. |
kuburit ću1 kuburiću |
kuburit ćeš1 kuburićeš |
kuburit će1 kuburiće |
kuburit ćemo1 kuburićemo |
kuburit ćete1 kuburićete |
kuburit će1 kuburiće |
Futur II. |
budem kuburio2 | budeš kuburio2 | bude kuburio2 | budemo kuburili2 | budete kuburili2 | budu kuburili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kuburio2 sam | kuburio2 si | kuburio2 je | kuburili2 smo | kuburili2 ste | kuburili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kuburio2 | bio si kuburio2 | bio je kuburio2 | bili smo kuburili2 | bili ste kuburili2 | bili su kuburili2 | |
Imperfekt |
kuburah | kuburaše | kuburaše | kuburasmo | kuburaste | kuburahu | |
Kondicional I. |
kuburio2 bih | kuburio2 bi | kuburio2 bi | kuburili2 bismo | kuburili2 biste | kuburili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kuburio2 | bio bi kuburio2 | bio bi kuburio2 | bili bismo kuburili2 | bili biste kuburili2 | bili bi kuburili2 | |
Imperativ |
- | kuburi | - | kuburimo | kuburite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kuburio m. / kuburila f. / kuburilo n | kuburili m. / kuburile f. / kuburila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kuburiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 350.