kuckati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kût͡skati/
- Hifenacija: kuc‧ka‧ti
Glagol
uredikȕckati (ćirilica ку̏цкати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
dem.
Oblici:
Značenja:
- Malim čekićem ukucavati ekser. [1]
Primeri:
- Jèdna žȅnska kȕcka na prózor od vagóna. Bašaid [1]
- I tȃ se šȋndra kȕckala, zakuckívala, da nȅ bi mògla da pȁdne. [2] Đala Novo Miloševo Žitište [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kuckati
Infinitiv: kuckati | Glagolski prilog sadašnji: kȕckajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kȕckānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kuckam | kuckaš | kucka | kuckamo | kuckate | kuckaju | |
Budućnost |
Futur I. |
kuckat ću1 kuckaću |
kuckat ćeš1 kuckaćeš |
kuckat će1 kuckaće |
kuckat ćemo1 kuckaćemo |
kuckat ćete1 kuckaćete |
kuckat će1 kuckaće |
Futur II. |
budem kuckao2 | budeš kuckao2 | bude kuckao2 | budemo kuckali2 | budete kuckali2 | budu kuckali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kuckao2 sam | kuckao2 si | kuckao2 je | kuckali2 smo | kuckali2 ste | kuckali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kuckao2 | bio si kuckao2 | bio je kuckao2 | bili smo kuckali2 | bili ste kuckali2 | bili su kuckali2 | |
Imperfekt |
kuckah | kuckaše | kuckaše | kuckasmo | kuckaste | kuckahu | |
Kondicional I. |
kuckao2 bih | kuckao2 bi | kuckao2 bi | kuckali2 bismo | kuckali2 biste | kuckali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kuckao2 | bio bi kuckao2 | bio bi kuckao2 | bili bismo kuckali2 | bili biste kuckali2 | bili bi kuckali2 | |
Imperativ |
- | kuckaj | - | kuckajmo | kuckajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
kuckao m. / kuckala f. / kuckalo n | kuckali m. / kuckale f. / kuckala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kuckati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 169.