kvačiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kʋât͡ʃiti/
- Hifenacija: kva‧či‧ti
Glagol
uredikvȁčiti (ćirilica ква̏чити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kvačiti
Infinitiv: kvačiti | Glagolski prilog sadašnji: kvȁčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kvȁčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kvačim | kvačiš | kvači | kvačimo | kvačite | kvače | |
Budućnost |
Futur I. |
kvačit ću1 kvačiću |
kvačit ćeš1 kvačićeš |
kvačit će1 kvačiće |
kvačit ćemo1 kvačićemo |
kvačit ćete1 kvačićete |
kvačit će1 kvačiće |
Futur II. |
budem kvačio2 | budeš kvačio2 | bude kvačio2 | budemo kvačili2 | budete kvačili2 | budu kvačili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kvačio2 sam | kvačio2 si | kvačio2 je | kvačili2 smo | kvačili2 ste | kvačili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kvačio2 | bio si kvačio2 | bio je kvačio2 | bili smo kvačili2 | bili ste kvačili2 | bili su kvačili2 | |
Imperfekt |
kvačah | kvačaše | kvačaše | kvačasmo | kvačaste | kvačahu | |
Kondicional I. |
kvačio2 bih | kvačio2 bi | kvačio2 bi | kvačili2 bismo | kvačili2 biste | kvačili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kvačio2 | bio bi kvačio2 | bio bi kvačio2 | bili bismo kvačili2 | bili biste kvačili2 | bili bi kvačili2 | |
Imperativ |
- | kvači | - | kvačimo | kvačite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kvačio m. / kvačila f. / kvačilo n | kvačili m. / kvačile f. / kvačila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
kvačen m. / kvačena f. / kvačeno n | kvačeni m. / kvačene f. / kvačena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kvačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu