kvrčiti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /kʋr̂t͡ʃiti/
- Hifenacija: kvr‧či‧ti
Glagol uredi
kvȑčiti (ćirilica квр̏чити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola kvrčiti
| Infinitiv: kvrčiti | Glagolski prilog sadašnji: kvȑčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kvȑčēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
kvrčim | kvrčiš | kvrči | kvrčimo | kvrčite | kvrče | |
| Budućnost |
Futur I. |
kvrčit ću1 kvrčiću |
kvrčit ćeš1 kvrčićeš |
kvrčit će1 kvrčiće |
kvrčit ćemo1 kvrčićemo |
kvrčit ćete1 kvrčićete |
kvrčit će1 kvrčiće |
| Futur II. |
budem kvrčio2 | budeš kvrčio2 | bude kvrčio2 | budemo kvrčili2 | budete kvrčili2 | budu kvrčili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
kvrčio2 sam | kvrčio2 si | kvrčio2 je | kvrčili2 smo | kvrčili2 ste | kvrčili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam kvrčio2 | bio si kvrčio2 | bio je kvrčio2 | bili smo kvrčili2 | bili ste kvrčili2 | bili su kvrčili2 | |
| Imperfekt |
kvrčah | kvrčaše | kvrčaše | kvrčasmo | kvrčaste | kvrčahu | |
| Kondicional I. |
kvrčio2 bih | kvrčio2 bi | kvrčio2 bi | kvrčili2 bismo | kvrčili2 biste | kvrčili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih kvrčio2 | bio bi kvrčio2 | bio bi kvrčio2 | bili bismo kvrčili2 | bili biste kvrčili2 | bili bi kvrčili2 | |
| Imperativ |
- | kvrči | - | kvrčimo | kvrčite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
kvrčio m. / kvrčila f. / kvrčilo n | kvrčili m. / kvrčile f. / kvrčila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „kvrčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu