lȁjav

Kategorije:

pren.


Oblici:

  1. -a, lajav, -o [1]
  2. lajav [1]


Značenja:

  1. Koji mnogo laje (o psu). Subotica Đurđevo[1]
  2. Koji ružno govori o drugima; koji mnogo i koješta priča. [1]


Primeri:

  1. Da bi dete bilo lajavo — govorljivo — kad odraste, davano mu je da pije vode iz klepetuša. [2] [1]
  2. Tȅvo sam jȃ da joj kȃžem, al dòšla òna lȁjava Désa; kako je pȍčela da mȅlje — níje ni stȁla dok sam kréno kȕći. Jaša Tomić Subotica Sombor Đurđevo Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Orlovat Jasenovo [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 52.

Napomene

uredi