lala
lala
lala (srpskohrvatski, ćir., лала)
urediImenica
uredilala m (ćirilica лала)
Kategorije:
hip.
Oblici:
- lȃla Vršac Jasenovo, lála [1]
- lála Taraš [1]
- lȃla Jasenovo [1]
- lȃla Vršac [1]
- lȃla Vršac Jasenovo [1]
Značenja:
Primeri:
- Fala ti, lalo, za sve što si za nas uradio. [2] Čenej [1]
- Vòdijō me lála na vášar. [3] Pačir Turija Đurđevo Kovilj Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Melenci Taraš Deska [1]
Sinonimi:
Oblici:
Značenja:
- Otac. [1]
Primeri:
- Vòdijō me lála na vášar. [3] Pačir Turija Đurđevo Kovilj Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Melenci Taraš Deska [1]
Imenica
uredilala f (ćirilica лала)
Kategorije:
bot.
Oblici:
Značenja:
- Vrsta biljke iz familije ljiljana Tulipa gesneriana. [4] Platičevo[1]
- Ukras na odeći u obliku cveta lale. [1]
Primeri:
- Pȓvo mi je bíla vȉsibaba, cvȅtala, pa ȍndak je cvȅto šàfrān, pa ȅvo sȁd zùmbul, pa lále, pa òvaj zȋmski šéboj, stȃri zȋmski šéboj ȉma, lále. [5] [6] [2] Veliki Gaj Susek Sviloš Pačir Turija Gospođinci Đurđevo Novo Miloševo Melenci Taraš Elemir Šurjan Boka Neuzina Deska Čenej [1]
- Stȁvi kòjī strȗk lále u vázu. Bačinci [1]
- Lále sȁde su pȍčele rástiti, čȁšice su se rȁscvetale, krȉnovi rástu. Novi Sad [1]
- Tȅla je da je prȁvim bùkēt od nȁšeg cvȇća, pa sam mètula rúže, lále, nèki karànfil i málko lȋšća da bȉde lȅpči. Jaša Tomić [1]
- Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinea”. [7] Jarkovac [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 5.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 316, 528.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 129.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.