larma

larma

larma (srpskohrvatski, ćir., ларма)

Imenica

larma f (ćirilica ларма)

Oblici:

1. lȃrma
2. kuća!, gori, ljudi
3. lȃrma, lárma

Značenja:

1. Galama, vika, buka; metež. Mol Mokrin Crvena Crkva
2. Uzbuna, alarm.

Primeri:

1. Čȕje se nȅka lȃrma na šòru. Bačinci
2. Nísu mèni žívci kako trȅba, i gȍdine su tȗ, dȇte mòje, a od òvi déca, od òte lȃrme ȉma skrȏz da se pobòlem. Jaša Tomić Laćarak Subotica Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novo Miloševo Novi Bečej Šurjan Boka Neuzina Orlovat Lovra
3. Čȋm ȗđe, ȍma pòčinje lȃrma. Pačir
4. Čȕla sam jȃ kad se prȅpo na tàrabu, al ćútim, al kad je pȍčo da klòmbrće oko brȁve, a jȃ ȕdri: „Lȃrma, lȃrma”, a òno svȉ se skȕpili. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka Orlovat

Sinonimi:

1. alauka

Izrazi:

1. ko nalȃrmu ("prometno mesto na kome je obično bučno"; "Òva sȍba, bȍže me sàčūvaj, ko na lȃrmu, ni ne pòznaš da je tvòja kȍlko"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina
2. obúći se ko nàlārmu ("odenuti se na brzinu"). Novi Bečej
3. Vatati nalarmu ("vikati da bi se prikrilo neznanje, nemoć, slabost, nedostatak argumenata i sl."; "Kad si junak, tuci se a nemoj da „vataš na larmu”"). Crvena Crkva