leći
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /lêt͡ɕi/
- Hifenacija: le‧ći
Glagol
urediŠablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Zauzeti vodoravan položaj radi odmora ili spavanja. [1]
Primeri:
- Kad su òšli da lȅgnedu, i òna da se svúče, a òna ȉma òžiljak tȗ. [2] [3] [4] [5] [6] Tomaševac Pavlovci Sombor Deronje Bačko Petrovo Selo Gospođinci Kać Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Bašaid Melenci Itebej Elemir Aradac Ilandža Veliki Gaj Lovra Senpeter [1]
- On je š njíme ìšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nè pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cìpele i u odélo). Zrenjanin [1]
- Mȅtem džȃk jel pònjavu, i malo i lȅgnēmo kad dȏđe lȅto; vrućìna — mȁlo u ládu. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola leći
| Infinitiv: leći | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: lȅgāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
legnem | legneš | legne | legnemo | legnete | legnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
leći ću | leći ćeš | leći će | leći ćemo | leći ćete | leći će |
| Futur II. |
budem legao1 | budeš legao1 | bude legao1 | budemo legli1 | budete legli1 | budu legli1 | |
| Prošlost |
Perfekt |
legao1 sam | legao1 si | legao1 je | legli1 smo | legli1 ste | legli1 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam legao1 | bio si legao1 | bio je legao1 | bili smo legli1 | bili ste legli1 | bili su legli1 | |
| Aorist |
legoh | leže | leže | legosmo | legoste | legoše | |
| Kondicional I. |
legao1 bih | legao1 bi | legao1 bi | legli1 bismo | legli1 biste | legli1 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih legao1 | bio bi legao1 | bio bi legao1 | bili bismo legli1 | bili biste legli1 | bili bi legli1 | |
| Imperativ |
- | legni | - | legnimo | legnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
legao m. / legla f. / leglo n | legli m. / legle f. / legla n | |||||
| 1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola | |||||||
Reference
uredi- „leći” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /lêːt͡ɕi/
- Hifenacija: le‧ći
Glagol
urediŠablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Zauzeti vodoravan položaj radi odmora ili spavanja. [1]
Primeri:
- Kad su òšli da lȅgnedu, i òna da se svúče, a òna ȉma òžiljak tȗ. [2] [3] [4] [5] [6] Tomaševac Pavlovci Sombor Deronje Bačko Petrovo Selo Gospođinci Kać Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Bašaid Melenci Itebej Elemir Aradac Ilandža Veliki Gaj Lovra Senpeter [1]
- On je š njíme ìšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nè pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cìpele i u odélo). Zrenjanin [1]
- Mȅtem džȃk jel pònjavu, i malo i lȅgnēmo kad dȏđe lȅto; vrućìna — mȁlo u ládu. [1]
Konjugacija
urediOvoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference
uredi- „leći” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 111, 152.
- ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 197.
- ↑ 4,0 4,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 17.
- ↑ 5,0 5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152, 157, 158.
- ↑ 6,0 6,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 350.