lučiti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /lǔːt͡ʃiti/
- Hifenacija: lu‧či‧ti
Glagol uredi
lúčiti (ćirilica лу́чити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) uviđati/primećivati razliku, razlikovati, razaznavati, raspoznavati, razabirati, razlučivati, razdvajati, diferencirati [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) izlučivati (~ tečnost), ispuštati, puštati, izbacivati, suziti suž. [1]
- deliti na komade, tražiti između većeg broja nečega, tražiti nešto bolje [1]
Sinonimi:
- uviđati/primećivati razliku, razlikovati, razaznavati, raspoznavati, razabirati, razlučivati, razdvajati, diferencirati [1]
- izlučivati (~ tečnost), ispuštati, puštati, izbacivati, suziti suž. [1]
- izdvajati, selektovati, vršiti izbor, odabirati, odlučivati se, opredeljivati se, izabirati bolje, probirati, razdvajati, poloviti, prepolovljivati, usitnjavati, separirati, dekomponovati suž., rastavljati, komadati, otkidati, ret. prepolavljati ret., fam. čerečiti fam., reg. čehati reg., trgati, prelamati, jediniti ret., razbijati, razjedinjavati, deliti, raščerečivati fam., raščlanjivati, fig. cepati fig., razgrađivati, odeljivati, dvojiti [1]
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola lučiti
| Infinitiv: lučiti | Glagolski prilog sadašnji: lúčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: lúčēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
lučim | lučiš | luči | lučimo | lučite | luče | |
| Budućnost |
Futur I. |
lučit ću1 lučiću |
lučit ćeš1 lučićeš |
lučit će1 lučiće |
lučit ćemo1 lučićemo |
lučit ćete1 lučićete |
lučit će1 lučiće |
| Futur II. |
budem lučio2 | budeš lučio2 | bude lučio2 | budemo lučili2 | budete lučili2 | budu lučili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
lučio2 sam | lučio2 si | lučio2 je | lučili2 smo | lučili2 ste | lučili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam lučio2 | bio si lučio2 | bio je lučio2 | bili smo lučili2 | bili ste lučili2 | bili su lučili2 | |
| Imperfekt |
lučah | lučaše | lučaše | lučasmo | lučaste | lučahu | |
| Kondicional I. |
lučio2 bih | lučio2 bi | lučio2 bi | lučili2 bismo | lučili2 biste | lučili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih lučio2 | bio bi lučio2 | bio bi lučio2 | bili bismo lučili2 | bili biste lučili2 | bili bi lučili2 | |
| Imperativ |
- | luči | - | lučimo | lučite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
lučio m. / lučila f. / lučilo n | lučili m. / lučile f. / lučila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
lučen m. / lučena f. / lučeno n | lučeni m. / lučene f. / lučena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „lučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu