Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /lǔbura/
  • Hifenacija: lu‧bu‧ra

Imenica

uredi

lùbura f (ćirilica лу̀бура)


Oblici:

  1. lùbura Morović Gibarac Sremska Rača Kukujevci Erdevik Martinci Voganj Bački Brestovac Lalić Deronje Šajkaš Bačka Palanka Begeč [1] [2]
  2. lùbura [2]
  3. lȕbura Lovra [2]


Značenja:

  1. Korpa od pruća levkastog oblika za ribolov. [2]
  2. Oglodane kosti živine, skelet. [2]


Primeri:

  1. Oko bunara nalazila se drvena ili betonska ograda, visoka jedan metar, koja se zvala lubura i koja je štitila bunar od zagađenja, a takođe je služila i da se čovek nasloni na nju kada vadi vodu. Na luburu se stavljalo puno vedro vode pa se odatle presipalo u kible. [3] [2]
  2. Òvo se zòve lùbura, tȏ što je ògrāđeno na bunáru. [4] Boljevci Vašica Ugrinovci Bečmen [2]
  3. Pojeo si svo meso, a ostavio mi luburu. Crvena Crkva [2]


Sinonimi:

  1. taška Berkasovo Laćarak [2]
  2. sek [2]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • lubura” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str.
  4. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.