mȁtera
mȁtera
mȁtera (srpskohrvatski, ćir., ма̏тера)
urediImenica
uredimȁtera, Imenica|ž ž
Oblici:
Značenja:
- Grupni plač žena prilikom odlaska udavače iz kuće. [1]
- Pogača koju mladenci prve bračne noći lome iznad postelje. [1]
Primeri:
- Njȇzina mȁtera ìmala trȍje déca i ȅno je sȁd stȁra, bolèšljiva, jèdva mȍž nèšto sáma d[a] ùrādi, a dèca ni šàlāj. Tȅško ònim ròditelju koji tȏ dòčeka. [2] Jaša Tomić Međa Šurjan Boka [1]
- Prilikom pozdravljanja [udavače] sa majkom uvek dolazi do plača, što se prenese i na ostale žene. Na selu, od ranijeg vremena, ovo zovu „plač matere božije". Devojka ne plače što joj je žao bilo koga iz kuće već obično od radosti što je proševina tako lepo završena i protiv njene volje ipak obavljena ( — NM NB Km Me). [3] [1]
- Mȁterin òtac je ìšo u Pȅštu. [2] [4] Lovra Bačinci Beška Đurđevo Padej Kumane Itebej Ilandža Vršac Jasenovo Senpeter [1]
- Tȉ si mȃla pa obúčeš nȅšto mȁterino. Laćarak [1]
- Mȁterin òtac i mȁti su prevátili mène i brȁta. Đala [1]
- Brat je nevesti predavao „materinu pogaču" koju su mladenci lomili preko svoje bračne postelje. [5] [1]
- Dolazio je obavezno nevestin brat [...] koji je donosio u torbi „materinu pogaču". [6] [1]
- Bílo dvȃ sȋna i dvȇ kćȅri u mȁterine i òca. Martonoš [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- bem ti mlekomaterino koje si posiso ("isto"). Jasenovo [1]
- držati semateri za kecelju ("stalno biti uz majku (o detetu)"). [1]
- idi u pizdu/pičkumaterinu ("isto"). Jasenovo [1]
- bog te vidiomaterin ("psovka, prekor"). [1]
- mȁtere mi ("stvarno, zaista, bez šale"; "S"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- farmu timaterinu bem ("isto"). Crvena Crkva [1]
- u pȉčkumȁterinu ("veoma daleko"; "Od sȋna dȅcu si odvȅla u Nèmačku, u pȉčku mȁterinu!"). Jasenovo [1]
- Ajd umaterinu ("psovka"). Jasenovo [1]
- idi u tri pičkematerine ("isto"). Jasenovo [1]
- sȋn gamȁterin ("blaga psovka"). Novo Miloševo [1]
- sateram timateri, da ti sateram ("isto"). Jasenovo [1]
- u prknomaterino te bem ("psovka"). Crvena Crkva [1]
- mléko timȁterino ("isto"). Novo Miloševo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 319. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 41.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 155.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 152.