mahnuti

Srpskohrvatski

máhnuti (ćirilica ма́хнути) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola mahnuti

Infinitiv: mahnuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: máhnūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		mahnem	mahneš	mahne	mahnemo	mahnete	mahnu
Budućnost	Futur I.	mahnut ću¹ mahnuću	mahnut ćeš¹ mahnućeš	mahnut će¹ mahnuće	mahnut ćemo¹ mahnućemo	mahnut ćete¹ mahnućete	mahnut će¹ mahnuće
Budućnost	Futur II.	budem mahnuo²	budeš mahnuo²	bude mahnuo²	budemo mahnuli²	budete mahnuli²	budu mahnuli²
Prošlost	Perfekt	mahnuo² sam	mahnuo² si	mahnuo² je	mahnuli² smo	mahnuli² ste	mahnuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam mahnuo²	bio si mahnuo²	bio je mahnuo²	bili smo mahnuli²	bili ste mahnuli²	bili su mahnuli²
	Aorist	mahnuh	mahnu	mahnu	mahnusmo	mahnuste	mahnuše
Kondicional I.		mahnuo² bih	mahnuo² bi	mahnuo² bi	mahnuli² bismo	mahnuli² biste	mahnuli² bi
Kondicional II.		bio bih mahnuo²	bio bi mahnuo²	bio bi mahnuo²	bili bismo mahnuli²	bili biste mahnuli²	bili bi mahnuli²
Imperativ		-	mahni	-	mahnimo	mahnite	-
Glagolski pridjev radni		mahnuo m. / mahnula f. / mahnulo n			mahnuli m. / mahnule f. / mahnula n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.