majstòrica

Imenica

uredi

majstòrica f (ćirilica мајсто̀рица)

Značenja:

  1. Majstorova žena. [1]
  2. Žena zanatlija. [1]
  3. Vrsta igre koju su igrali mladi u vreme uskršnjeg posta. [1]
  4. Partija karata koja određuje pobednika. [1]


Primeri:

  1. Dèčāk koji dȏđe kòd nās da ùči zànāt, ȏn se zvȁo i nȅkad a i sȁd bi tȏ dòšlo šègrt, i ȏn je mórao da slȕša majstòricu: da donèse vòde, dŕva, svȅ šta prìpada, tȏ mu je pȓvi dȅo bȉo pòsla, mȃjstoru kȍlko je mȍgo da stȉgne. Kovilj [1]
  2. Kad sam ùčio za šnàjdera, vȉšē sam móro slúžiti majstòricu neg mȃjstora. Laćarak [1]
  3. Ona [je] bila majstorica i nije se nosila kao „paorke”: dok su „paorke” nosile džege i konđe, majstorice su nosile bele kape. [2] [3] Jarkovac Sot Neštin Bačinci Sremska Kamenica Irig Neradin Inđija Krčedin Bačka Palanka Ravno Selo Turija Begeč Futog Novi Sad Gospođinci Čurug Žabalj Đurđevo Kać Titel Mokrin [1]
  4. Ȍdnēla je vȕnu kod majstòrice da je ùrēdi. Bačinci [1]
  5. Ùčila je za frizérku i njȗ su zváli majstòrica. Jaša Tomić Laćarak Ravno Selo Turija Begeč Čurug Gospođinci Žabalj Neuzina Boka Šurjan [1]
  6. Òna je tàka bíla šnàjdērka, bȍlja od tȇ majstòrice. Deronje [1]
  7. Jȃ bȁš pòšla kod majstòrice za nȅku àljinu. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]
  8. Majstorica. Kao i igra „šapaca”, i ova igra spada među najstarije i igrala se o „bubalicama”, o uskršnjem postu. [4] [1]
  9. Brez majstòrice nȅ bi me pobédio. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]


Sinonimi:

  1. šnajderka [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 173.
  3. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 98.
  4. Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 107.

Napomene

uredi