motika
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /mǒtika/
- Hifenacija: mo‧ti‧ka
Imenica
uredimòtika f (ćirilica мо̀тика)
Oblici:
Značenja:
- Gvozdeni deo pluga koji ore ili zagrće zemlju. [1]
- Prva motika pluga parača. [2] Nadalj Gospođinci Kać Kovilj Kovin[1]
- Motika s desne strane gredelja. [2] Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin[1]
- Druga motika pluga parača. [2] Nadalj[1]
- Motika pluga parača koja se u odnosu na točak nalazi s leve strane. [2] Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin[1]
- Druga motika pluga pa rača. [2] Čurug Kać[1]
- Alatka za mešanje kreča. [1]
- Mera za površinu zemljišta (najčešće pod vinogradom) koja podrazumeva onu količinu zemljišta koju u datom kraju jedan kopač može okopati za jedan dan (obično oko 400—800 m 2 ). [3] Čenta[1]
Primeri:
- Motike su ranije bile okrugle, a i šiljate. Sada su najviše u upotrebi uglaste. [4] [1]
- Pa z dvȇ mòtike mȍž da se iskòpa dȍsta kȕćica za kròmpīr, al kad nȅko zabùšāva, ònak je pròpo pòso. Jaša Tomić [1]
- Òna se nè može račùnati s ònīm što sàmo ȕzme mòtiku pa ìde pa bȓlja pò njivi, nè kopa ljȕcki. Vizić [1]
- Ȍnda ùstanemo, pa sprȅmimo se, sprȅmimo štȁ nam trȅba nà njivu, tȗ, dȅdi što rȃdi, mòtike za kòpānje, i sȅdnemo ù kola. Tovariševo [1]
- Ȍndak se kȍpalo, rȕčno, mòtikāma. [5] [6] [7] [8] [2] [9] Tomaševac Bačinci Čalma Susek Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Čerević Beška Šimanovci Dobanovci Subotica Martonoš Mol Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Silbaš Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Begeč Kovilj Titel Mokrin Novo Miloševo Bašaid Melenci Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Kovin Deska [1]
- Jȁ nȍsim mòtiku. Bačinci [1]
- Mȁloprȅ prīčȁla sam da mi motȉka ko penkálo. Pavliš [1]
- Stȃri nȁši su sȅjali kukúruz pot pétom, pod brázdom, a jedno vréme sȅjali pod motȉkom. Jasenovo Izbište Kruščica [1]
- Tako su kovači „kovali” raonike i motike pojedinim svojim mušterijama preko cele godine. [10] Jarkovac [1]
- Kòvāč nam je prȁvio mòtike: dvȇ sa stráne i srȅdnju — rȁonik. Bačinci [1]
- Búšio sam rȁonīke, mòtike i tàko štȁ je trȅbalo. Kovilj [1]
- Jȕ, kòlko se blȁto navúklo na mòtiku; tȏ mȏra da se òčisti, će da se zàglāvi. Jaša Tomić [1]
- Òpet su bíli dr̀veni plȕgovi, sàmo nóžovi na mòtike — tȍ je bìlo gvòzdeno. [2] Tomaševac Subotica Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Titel Šurjan Boka Neuzina Kovin [1]
- Motika za mešanje kreča u bazenu u toku konzerviranja. Bravarski rad. Motika uobičajenog oblika, srednje veličine, ali sa dva kružna otvora na ploči, sa dugom drvenom drškom (oko 200 cm). [11] [1]
Izrazi:
- sejati podmotikom/motiku ("sejati u kućice, vrste ili brazde iskopane motikom"; "Kukuruz je sejan „iz ruke”, „pod motiku” i „na korak razdaljine”"). [1]
- Ko da jemotiku proguto ("stoji, sedi ili hoda pravo, uštogljeno"). [1]
- Jȅsti lȅba brezmotȉke ("lako živeti, ne mučiti se za egzistenciju"). Vršac [1]
- nema leba bez/ brezmotike ("ne može se ništa dobiti, steći, ni dobro, pristojno živeti bez rada i truda"; "Bez mòtike nȇma lȅba"). Jaša Tomić Laćarak Vršac Jasenovo [1]
Deklinacija
uredi deklinacija imenice motika
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | motika | motike |
genitiv | motike | motika |
dativ | motici | motikama |
akuzativ | motiku | motike |
vokativ | motiko | motike |
lokativ | motici | motikama |
instrumental | motikom | motikama |
Reference
uredi- „motika” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Duško Petrov, Čenta Leopoldova Čenta. Novi Sad — Zrenjanin, 2002, 253 str, str. 250.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 99, 111, 117, 119.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 106, 228.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52, 55.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 104.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 324.