muknuti

Srpskohrvatski

múknuti (ćirilica му́кнути) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola muknuti

Infinitiv: muknuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: múknūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		muknem	mukneš	mukne	muknemo	muknete	muknu
Budućnost	Futur I.	muknut ću¹ muknuću	muknut ćeš¹ muknućeš	muknut će¹ muknuće	muknut ćemo¹ muknućemo	muknut ćete¹ muknućete	muknut će¹ muknuće
Budućnost	Futur II.	budem muknuo²	budeš muknuo²	bude muknuo²	budemo muknuli²	budete muknuli²	budu muknuli²
Prošlost	Perfekt	muknuo² sam	muknuo² si	muknuo² je	muknuli² smo	muknuli² ste	muknuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam muknuo²	bio si muknuo²	bio je muknuo²	bili smo muknuli²	bili ste muknuli²	bili su muknuli²
	Aorist	muknuh	muknu	muknu	muknusmo	muknuste	muknuše
Kondicional I.		muknuo² bih	muknuo² bi	muknuo² bi	muknuli² bismo	muknuli² biste	muknuli² bi
Kondicional II.		bio bih muknuo²	bio bi muknuo²	bio bi muknuo²	bili bismo muknuli²	bili biste muknuli²	bili bi muknuli²
Imperativ		-	mukni	-	muknimo	muknite	-
Glagolski pridjev radni		muknuo m. / muknula f. / muknulo n			muknuli m. / muknule f. / muknula n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.