naoružati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /naorǔʒati/
• Hifenacija: na‧o‧ru‧ža‧ti

Glagol

naorùžati (ćirilica наору̀жати) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola naoružati

Infinitiv: naoružati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: naorùžāvši		Glagolska imenica: naoružánje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		naoružam	naoružaš	naoruža	naoružamo	naoružate	naoružaju
Budućnost	Futur I.	naoružat ću1 naoružaću	naoružat ćeš1 naoružaćeš	naoružat će1 naoružaće	naoružat ćemo1 naoružaćemo	naoružat ćete1 naoružaćete	naoružat će1 naoružaće
	Futur II.	budem naoružao2	budeš naoružao2	bude naoružao2	budemo naoružali2	budete naoružali2	budu naoružali2
Prošlost	Perfekt	naoružao2 sam	naoružao2 si	naoružao2 je	naoružali2 smo	naoružali2 ste	naoružali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam naoružao2	bio si naoružao2	bio je naoružao2	bili smo naoružali2	bili ste naoružali2	bili su naoružali2
	Aorist	naoružah	naoruža	naoruža	naoružasmo	naoružaste	naoružaše
Kondicional I.		naoružao2 bih	naoružao2 bi	naoružao2 bi	naoružali2 bismo	naoružali2 biste	naoružali2 bi
Kondicional II.		bio bih naoružao2	bio bi naoružao2	bio bi naoružao2	bili bismo naoružali2	bili biste naoružali2	bili bi naoružali2
Imperativ		-	naoružaj	-	naoružajmo	naoružajte	-
Glagolski pridjev radni		naoružao m. / naoružala f. / naoružalo n			naoružali m. / naoružale f. / naoružala n
Glagolski pridjev trpni		naoružan m. / naoružana f. / naoružano n			naoružani m. / naoružane f. / naoružana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „naoružati” u Hrvatskom jezičnom portalu