naređenje
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /nared͡ʑěːɲe/
- Hifenacija: na‧re‧đe‧nje
Imenica uredi
naređénje n (ćirilica наређе́ње)
Značenja:
- Naredba, zapovest. [1]
Primeri:
- Ȕveče dȏđe brigàdīr u zȃdruzi i ȏn čȕje od ȕprave naređénje — štȁ će se ráditi. [2] [3] Mokrin Gospođinci [1]
Deklinacija uredi
deklinacija imenice naređenje
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | naređenje | naređenja |
| genitiv | naređenja | naređenja |
| dativ | naređenju | naređenjima |
| akuzativ | naređenje | naređenja |
| vokativ | naređenje | naređenja |
| lokativ | naređenju | naređenjima |
| instrumental | naređenjem | naređenjima |
Reference uredi
- „naređenje” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18.