narezati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /nǎrezati/
Hifenacija: na‧re‧za‧ti

Glagol

nàrezati (ćirilica на̀резати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

kov.rib.

Oblici:

-ežem ^[1]
-èzīvam ^[1]

Značenja:

Režući isitniti. ^[1]
Zasecanjem, usecanjem napraviti navoje. ^[1]
Po širini zasecati ribu na više mesta. ^[1]

Primeri:

A kùpusa, tȏ se znȁlo, trȋ ákova se nàreže kùpusa. ^[2] Aradac Šajkaš ^[1]
Rȅžeš pȍ còla i nàrežeš debljìnu. ^[3] Kać Bačka Palanka Futog Novi Sad Titel ^[1]
Šnȁjdazni u kòje se mȅću úreznice i narèzīvamo gvȉntove, ȉsto rȕčno. ^[3] Kovilj Sot Krčedin Kać ^[1]
Tȍ se narezívo gvȉnt nȅkad. ^[3] Neradin ^[1]
Fina riba se ne [narezuje], kečiga se ne narezuje, ovaj smuđ se ne narezuje. ^[4] Sremska Mitrovica ^[1]

Izvedene reči:

narezívati ^[1]

Sinonimi:

rezati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola narezati

Infinitiv: narezati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: nàrezāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		narežem	narežeš	nareže	narežemo	narežete	narežu
Budućnost	Futur I.	narezat ću¹ narezaću	narezat ćeš¹ narezaćeš	narezat će¹ narezaće	narezat ćemo¹ narezaćemo	narezat ćete¹ narezaćete	narezat će¹ narezaće
Budućnost	Futur II.	budem narezao²	budeš narezao²	bude narezao²	budemo narezali²	budete narezali²	budu narezali²
Prošlost	Perfekt	narezao² sam	narezao² si	narezao² je	narezali² smo	narezali² ste	narezali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam narezao²	bio si narezao²	bio je narezao²	bili smo narezali²	bili ste narezali²	bili su narezali²
	Aorist	narezah	nareza	nareza	narezasmo	narezaste	narezaše
Kondicional I.		narezao² bih	narezao² bi	narezao² bi	narezali² bismo	narezali² biste	narezali² bi
Kondicional II.		bio bih narezao²	bio bi narezao²	bio bi narezao²	bili bismo narezali²	bili biste narezali²	bili bi narezali²
Imperativ		-	nareži	-	narežimo	narežite	-
Glagolski pridjev radni		narezao m. / narezala f. / narezalo n			narezali m. / narezale f. / narezala n
Glagolski pridjev trpni		narezan m. / narezana f. / narezano n			narezani m. / narezane f. / narezana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„narezati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 94.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 94.

[Dejan_Miloradov,_Kovačka_i_potkivačka_terminologija_južne_Bačke_i_severnog_Srema_(rukopis_magistarskog_rada).-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).

[Velimir_Mihajlović—Gordana_Vuković,_Srpskohrvatska_leksika_ribarstva.-4] Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]

[3]

[4]