naručiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /narǔːt͡ʃiti/
• Hifenacija: na‧ru‧či‧ti

Glagol

narúčiti (ćirilica нару́чити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola naručiti

Infinitiv: naručiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: narúčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		naručim	naručiš	naruči	naručimo	naručite	naruče
Budućnost	Futur I.	naručit ću1 naručiću	naručit ćeš1 naručićeš	naručit će1 naručiće	naručit ćemo1 naručićemo	naručit ćete1 naručićete	naručit će1 naručiće
	Futur II.	budem naručio2	budeš naručio2	bude naručio2	budemo naručili2	budete naručili2	budu naručili2
Prošlost	Perfekt	naručio2 sam	naručio2 si	naručio2 je	naručili2 smo	naručili2 ste	naručili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam naručio2	bio si naručio2	bio je naručio2	bili smo naručili2	bili ste naručili2	bili su naručili2
	Aorist	naručih	naruči	naruči	naručismo	naručiste	naručiše
Kondicional I.		naručio2 bih	naručio2 bi	naručio2 bi	naručili2 bismo	naručili2 biste	naručili2 bi
Kondicional II.		bio bih naručio2	bio bi naručio2	bio bi naručio2	bili bismo naručili2	bili biste naručili2	bili bi naručili2
Imperativ		-	naruči	-	naručimo	naručite	-
Glagolski pridjev radni		naručio m. / naručila f. / naručilo n			naručili m. / naručile f. / naručila n
Glagolski pridjev trpni		naručen m. / naručena f. / naručeno n			naručeni m. / naručene f. / naručena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „naručiti” u Hrvatskom jezičnom portalu