naumiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /naǔmiti/
- Hifenacija: na‧u‧mi‧ti
Glagol
uredinaùmiti (ćirilica нау̀мити) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Odlučiti, rešiti da se nešto učini, nameriti. Kać Novi Kneževac Novo Miloševo[1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola naumiti
Infinitiv: naumiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: naùmīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
naumim | naumiš | naumi | naumimo | naumite | naume | |
Budućnost |
Futur I. |
naumit ću1 naumiću |
naumit ćeš1 naumićeš |
naumit će1 naumiće |
naumit ćemo1 naumićemo |
naumit ćete1 naumićete |
naumit će1 naumiće |
Futur II. |
budem naumio2 | budeš naumio2 | bude naumio2 | budemo naumili2 | budete naumili2 | budu naumili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
naumio2 sam | naumio2 si | naumio2 je | naumili2 smo | naumili2 ste | naumili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam naumio2 | bio si naumio2 | bio je naumio2 | bili smo naumili2 | bili ste naumili2 | bili su naumili2 | |
Aorist |
naumih | naumi | naumi | naumismo | naumiste | naumiše | |
Kondicional I. |
naumio2 bih | naumio2 bi | naumio2 bi | naumili2 bismo | naumili2 biste | naumili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih naumio2 | bio bi naumio2 | bio bi naumio2 | bili bismo naumili2 | bili biste naumili2 | bili bi naumili2 | |
Imperativ |
- | naumi | - | naumimo | naumite | - | |
Glagolski pridjev radni |
naumio m. / naumila f. / naumilo n | naumili m. / naumile f. / naumila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
naumljen m. / naumljena f. / naumljeno n | naumljeni m. / naumljene f. / naumljena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „naumiti” u Hrvatskom jezičnom portalu