nemati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /něːmati/
- Hifenacija: ne‧ma‧ti
Glagol
uredinémati (ćirilica не́мати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
Primeri:
- Ìmam sȋna i snàu kod mène (nȇmadu dèce), a dvȇ kćȅri su ùdāte. [1] [2] [3] Zrenjanin Subotica Ravno Selo Šajkaš Mokrin Novo Miloševo [4]
- Òtku[d] će ȏn da rȃni krȁvu kad nȇma s kíme da je rȃni. Itebej [4]
- Nȇm štȁ da pòtrošim. [5] Perlez [4]
Izrazi:
- némati vrúćegmȅsta ("ne moći dugo mirovati, ne boraviti dugo na jednom mestu"). Novo Miloševo [4]
- nemati kade ("biti zauzet poslom, nemati vremena"). Subotica Sombor Kumane [4]
- ˜ ni sȅksera ("isto"). Vršac [4]
- bezlnema ("nema nikoga"). Đurđevo [4]
- dabogda srećenemao! ("isto"). Jasenovo [4]
- nema džabe ni kod babe ("ništa nije besplatno, sve se plaća"). Sombor [4]
- ko danema kuăi vrata ("ka˙e se za onoga ko ne zatvara vrata kada izlazi iz prostorije"). [4]
- nȇma vȅze ("nije važno"). Vršac [4]
- od sedištanema ništa! ("nema koristi od sedenja"). Novo Miloševo [4]
- stara ljubav zaboravanema [4]
- nȇma ga ni od kórova ("kaže se za nekoga ko se dugo čeka"; "N"). Đurđevo Novo Miloševo [4]
- ˜ ni deteta ni dleteta ("nemati nikoga, biti sam"; "Nȇma ni dèteta ni dlèteta"). Gospođinci [4]
- Dabogda nikad ninemao ("kletva"). Jasenovo [4]
- ˜ ni cvanjcika ("biti bez novca"). [4]
- ˜ ni kučeta ni mačeta ("nemati nikoga za koga bi se moralo brinuti"). [4]
- Nema smrti bez suđena dana [4]
- kad imamo ni car bolje, a kadnemamo ni pas gore ("kada se ima, živi se u izobilju, a kad je oskudica, nema se ni osnovno"). Sombor [4]
- dabogda u grob miranemao! ("isto"). Jasenovo [4]
- nȇma štȃ da ga vȉdiš ("fizički je slab, sitan"). Vršac [4]
- nema leba od njega ("od njega ne može se ništa dobiti, s njim nema uspeha"). [4]
- némati prísustva negde ("biti nepoželjan na nekom mestu"; "A i nȇm jȃ ni prísustvo tȁmo, štȁ"). Bačko Petrovo Selo [4]
- ˜ sve šrafove u glavi ("biti umno ograničen, ne shvatati najbolje"; "Taj nȇma sve šràfove u glávi"). Novo Miloševo [4]
- nema kera za šta da ga uje ("biti neuhranjen"). [4]
- nȇma gréde ("ne mari, nema problema, nije važno"; "Stȃlno jȅde, nȇma gréde"). Kać Ivanda [4]
- ko danema mozga ("nepromišljen, nesmotren, neodmeren"). Jasenovo [4]
- konȇma u glȃvu, ima u nȍge ("ko ne misli blagovremeno izlaže se posebnom trudu"). Vršac [4]
- ˜ računa ("nemati korist od nečega, nekoga"). Novo Miloševo [4]
- kadnȇma kȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Novo Miloševo [4]
- račun tu anovaca nema ("kaže se posle veće kupovine"). Novo Miloševo [4]
- ˜sicflajša ("nemati mira, strpljenja, ne moći biti na jednom mestu"; "Jȁo, tȃj, brȁte, òtkad se ròdio, nȇma sȉcflajša"). Jaša Tomić [4]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola nemati
Infinitiv: nemati | Glagolski prilog sadašnji: némajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: némānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
nemam | nemaš | nema | nemamo | nemate | nemaju | |
Budućnost |
Futur I. |
nemat ću1 nemaću |
nemat ćeš1 nemaćeš |
nemat će1 nemaće |
nemat ćemo1 nemaćemo |
nemat ćete1 nemaćete |
nemat će1 nemaće |
Futur II. |
budem nemao2 | budeš nemao2 | bude nemao2 | budemo nemali2 | budete nemali2 | budu nemali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
nemao2 sam | nemao2 si | nemao2 je | nemali2 smo | nemali2 ste | nemali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam nemao2 | bio si nemao2 | bio je nemao2 | bili smo nemali2 | bili ste nemali2 | bili su nemali2 | |
Imperfekt |
nemah | nemaše | nemaše | nemasmo | nemaste | nemahu | |
Kondicional I. |
nemao2 bih | nemao2 bi | nemao2 bi | nemali2 bismo | nemali2 biste | nemali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih nemao2 | bio bi nemao2 | bio bi nemao2 | bili bismo nemali2 | bili biste nemali2 | bili bi nemali2 | |
Imperativ |
- | nemaj | - | nemajmo | nemajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
nemao m. / nemala f. / nemalo n | nemali m. / nemale f. / nemala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „nemati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 19.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 150, 151.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276.
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 4,27 4,28 4,29 4,30 4,31 4,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 301.