obrtnica
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ǒbrtnit͡sa/
- Hifenacija: o‧brt‧ni‧ca
Imenica uredi
òbrtnica f (ćirilica о̀бртница)
Oblici:
Značenja:
- Dokument kojim se odobrava, dozvoljava obavljanje nekog zanata, dozvola za rad; službeni dokument o izučenom zanatu, majstorsko pismo. [1]
Primeri:
- Uz molbu, dobio je majstorsku diplomu i obrtnicu (dozvolu) za otvaranje opančarske radnje. [2] Pančevo [1]
- Brez ìspita nè mož da rȃdiš, jelbo ȍndak dȍbiješ òbrtnicu. [3] Farkaždin Pačir Deska [1]
Deklinacija uredi
deklinacija imenice obrtnica
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | obrtnica | obrtnice |
| genitiv | obrtnice | obrtnica |
| dativ | obrtnici | obrtnicama |
| akuzativ | obrtnicu | obrtnice |
| vokativ | obrtnice | obrtnice |
| lokativ | obrtnici | obrtnicama |
| instrumental | obrtnicom | obrtnicama |
Reference uredi
- „obrtnica” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 321.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 430.