obrušiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ǒbruʃiti/
- Hifenacija: o‧bru‧ši‧ti
Glagol
urediòbrušiti (ćirilica о̀брушити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola obrušiti
| Infinitiv: obrušiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: òbrušīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
obrušim | obrušiš | obruši | obrušimo | obrušite | obruše | |
| Budućnost |
Futur I. |
obrušit ću1 obrušiću |
obrušit ćeš1 obrušićeš |
obrušit će1 obrušiće |
obrušit ćemo1 obrušićemo |
obrušit ćete1 obrušićete |
obrušit će1 obrušiće |
| Futur II. |
budem obrušio2 | budeš obrušio2 | bude obrušio2 | budemo obrušili2 | budete obrušili2 | budu obrušili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
obrušio2 sam | obrušio2 si | obrušio2 je | obrušili2 smo | obrušili2 ste | obrušili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam obrušio2 | bio si obrušio2 | bio je obrušio2 | bili smo obrušili2 | bili ste obrušili2 | bili su obrušili2 | |
| Aorist |
obruših | obruši | obruši | obrušismo | obrušiste | obrušiše | |
| Kondicional I. |
obrušio2 bih | obrušio2 bi | obrušio2 bi | obrušili2 bismo | obrušili2 biste | obrušili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih obrušio2 | bio bi obrušio2 | bio bi obrušio2 | bili bismo obrušili2 | bili biste obrušili2 | bili bi obrušili2 | |
| Imperativ |
- | obruši | - | obrušimo | obrušite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
obrušio m. / obrušila f. / obrušilo n | obrušili m. / obrušile f. / obrušila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
uredi- „obrušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu