obučiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /obǔt͡ʃiti/
- Hifenacija: o‧bu‧či‧ti
Glagol
urediobùčiti (ćirilica обу̀чити) svrš.
Značenja:
- učenjem usvojiti neko znanje ili veštinu[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) osposobiti, obučiti, izmuštrati, izvežbati [1]
Sinonimi:
- ovladati (nečim), fig. ispeći zanat fig., fam. prožvakati gradivo fam., svladati, apsorbovati fig., izr. zagrejati stolicu izr., osposobiti se, savladati (gradivo), apsolvirati fig., nabiflovati fam., nabubati fam., izučiti (nešto), steći znanje, upoznati se (s nečim), usvojiti, proraditi, upiti, izdrilovati (nekoga), uliti u glavu izr., edukovati, obučiti, podučiti izdrilovati (nekoga), uliti u glavu izr., edukovati, obučiti, podučiti [1]
- osposobiti, obučiti, izmuštrati, izvežbati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola obučiti
Infinitiv: obučiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: obùčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
obučim | obučiš | obuči | obučimo | obučite | obuče | |
Budućnost |
Futur I. |
obučit ću1 obučiću |
obučit ćeš1 obučićeš |
obučit će1 obučiće |
obučit ćemo1 obučićemo |
obučit ćete1 obučićete |
obučit će1 obučiće |
Futur II. |
budem obučio2 | budeš obučio2 | bude obučio2 | budemo obučili2 | budete obučili2 | budu obučili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
obučio2 sam | obučio2 si | obučio2 je | obučili2 smo | obučili2 ste | obučili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam obučio2 | bio si obučio2 | bio je obučio2 | bili smo obučili2 | bili ste obučili2 | bili su obučili2 | |
Aorist |
obučih | obuči | obuči | obučismo | obučiste | obučiše | |
Kondicional I. |
obučio2 bih | obučio2 bi | obučio2 bi | obučili2 bismo | obučili2 biste | obučili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih obučio2 | bio bi obučio2 | bio bi obučio2 | bili bismo obučili2 | bili biste obučili2 | bili bi obučili2 | |
Imperativ |
- | obuči | - | obučimo | obučite | - | |
Glagolski pridjev radni |
obučio m. / obučila f. / obučilo n | obučili m. / obučile f. / obučila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
obučen m. / obučena f. / obučeno n | obučeni m. / obučene f. / obučena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „obučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1