odbijati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /odbǐːjati/
- Hifenacija: o‧dbi‧ja‧ti
Glagol
urediodbíjati (ćirilica одби́јати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Smanjivati izvesnu količinu, iznos (npr. duga), uzimati od izvesne svote, količine nečega. [1]
- Ne prihvatati nešto, ne pristajati na nešto. [1]
- Uskraćivati nekome nešto, odricati, ne davati, ne pružati. [1]
- Odvikavati dete od navike, potrebe da sisa. [1]
- Ne prihvatiti nešto, ne pristati na nešto. [1]
- Odviknuti dete ili mladunče neke životinje od navike, potrebe da sisa. [1]
- Izdvojiti, odvojiti, odeliti koga iz porodice. [1]
- Udaljiti se, otuđiti se (od nekoga). Novo Miloševo[1]
Primeri:
- Svèga mi òdbījadu devedèset dȉnāra od pènzije svȁkog mȅsca. [2] Novi Bečej [1]
- Mȍj ȍtac odbȋja da tȁko bȉje kȍnje. Banatska Palanka [1]
- Svȅ nȅkako mȍgu da òdbījam, al svȍje nè mogu; kad ȉštu jȃ dàjem, pa makar i da nè vrātu. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Svȁšta sam próbala, većem nè znam štȁ jȍš, al ȅvo dvàjes dána g[a] òdbījam, al ne vrédi. Kad pȍčne da dréči svȅ ràzbūdi ù kuću. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Lȇpo sam mu nȕdio da rȃdi kod mène, òdbio je, al sȁ[d] će tȇško da dȍbi pòso. Jaša Tomić Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina [1]
- Juče sam odbio tele. Novi Kneževac Crvena Crkva [1]
- Nè mogu da ràznosim mléko po sèlu dok ne ȍdbije tèle, a i tȏ će pòtrajati. [3] [4] Jaša Tomić Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Šuljam Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Bukovac Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Kupinovo Karlovčić Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Batajnica Novi Slankamen Surčin Belegiš Zmajevo Gospođinci Tovariševo Futog Novo Miloševo Itebej Šurjan Boka Neuzina Opovo [1]
- Naùčio sam jȃ sȃm da žívim, ùmem jȃ svȅ da rȃdim sȃm; mène su još u mláde gȍdine òdbili i odvèlī me ko[d] tȅtke i téče. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- Òdbiti od sȉse ("prestati s dojenjem"; "I tàko smo Ljílju do gȍd se níje Bílja òdbila od sȉse"). Bačko Petrovo Selo Tovariševo [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola odbijati
Infinitiv: odbijati | Glagolski prilog sadašnji: odbíjajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: odbíjānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
odbijam | odbijaš | odbija | odbijamo | odbijate | odbijaju | |
Budućnost |
Futur I. |
odbijat ću1 odbijaću |
odbijat ćeš1 odbijaćeš |
odbijat će1 odbijaće |
odbijat ćemo1 odbijaćemo |
odbijat ćete1 odbijaćete |
odbijat će1 odbijaće |
Futur II. |
budem odbijao2 | budeš odbijao2 | bude odbijao2 | budemo odbijali2 | budete odbijali2 | budu odbijali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
odbijao2 sam | odbijao2 si | odbijao2 je | odbijali2 smo | odbijali2 ste | odbijali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam odbijao2 | bio si odbijao2 | bio je odbijao2 | bili smo odbijali2 | bili ste odbijali2 | bili su odbijali2 | |
Imperfekt |
odbijah | odbijaše | odbijaše | odbijasmo | odbijaste | odbijahu | |
Kondicional I. |
odbijao2 bih | odbijao2 bi | odbijao2 bi | odbijali2 bismo | odbijali2 biste | odbijali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih odbijao2 | bio bi odbijao2 | bio bi odbijao2 | bili bismo odbijali2 | bili biste odbijali2 | bili bi odbijali2 | |
Imperativ |
- | odbijaj | - | odbijajmo | odbijajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
odbijao m. / odbijala f. / odbijalo n | odbijali m. / odbijale f. / odbijala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
odbijan m. / odbijana f. / odbijano n | odbijani m. / odbijane f. / odbijana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „odbijati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 131.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.