Wiktionary

odlaziti

Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /ǒdlaziti/
  • Hifenacija: o‧dla‧zi‧ti

Glagol

uredi

òdlaziti (ćirilica о̀длазити) nesvrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. -im [1]
  2. òdlaziti Novi Bečej [2] [1]
  3. odlȁziti [1]


Značenja:

  1. Ići u posetu, posećivati koga. [1]
  2. Napustiti neko mesto, udaljiti se; poći, krenuti, zaputiti se. [3] Krašovo[1]
  3. Doći (kome), posetiti koga; stići, prispeti. [1]
  4. Odati se, posvetiti se nečemu. [1]
  5. Povući se (o vodostaju). [1]
  6. Utrošiti se, potrošiti se. [1]


Primeri:

  1. Ona je pȕno kod Ljílje odlȁzila. Pavliš [1]
  2. Moj otac pusti keru, a ja otignem pa je vežem, da može momak da žviždi. [4] Čenej [1]
  3. Ȍnda òni ȍdu òpēt. Bečej [1]
  4. Ȏn òde. Đala [1]
  5. Baba Kéka zalúdila i ȍdu tȁmo. Bačinci [1]
  6. Kad ȍćemo da ga ùvātimo, ȏn kòrākne, pa ȍde — àmišan! [2] [5] [6] [7] [8] Kumane Turija Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Elemir Zrenjanin Aradac Boka Tomaševac Farkaždin Čenta Sefkerin Deska Senpeter [1]
  7. Ȍdedu òni ȍdma. Vizić [1]
  8. Zà sūnca òtīdneš. [2] [5] Itebej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Melenci Žitište Jaša Tomić Šurjan Zrenjanin Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Čenta Sefkerin Čenej [1]
  9. Òtidne ù Pānčevu. [2] [5] Sefkerin Itebej Žitište Tomaševac Čenta [1]
  10. Eto zȁšto òtac i mȁti brȉnu gdȅ déte otȋdne. [2] [5] [8] Zrenjanin Itebej Žitište Jaša Tomić Šurjan Zrenjanin Boka Neuzina Konak Ilandža Baranda Sefkerin Borča Čenej [1]
  11. Sȁd ko ìzuči škȏle, òtīđe u Pȅštu, tȃj se vȉše nijèdan vrátio nȁtrāg nìje. Lovra [1]
  12. Òtigne dȁlje. [2] [5] Čenej Itebej [1]
  13. Òtine ȕ polje. [5] Srpska Crnja [1]
  14. P[a] òtine i ùzājmi. [2] [5] Zrenjanin Itebej Ilandža [1]
  15. Jedvȁ je òčo. [2] Perlez [1]
  16. Nȅko je òčo za Nèmačku. Vojka [1]
  17. Òni su òšli tȕ nȏć. Obzir [1]
  18. Òtišo u sèlo i nȁtrag se vrátio. [2] [5] [6] [7] [8] [9] Pomaz Bačinci Vizić Laćarak Čerević Sremska Kamenica Šimanovci Sombor Bačko Petrovo Selo Stapar Bečej Turija Deronje Ravno Selo Gospođinci Silbaš Vilovo Novi Sad Begeč Đala Novi Kneževac Sanad Kikinda Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Kumane Zrenjanin Aradac Boka Farkaždin Čenta Crepaja Kalaz Čip Deska [1]
  19. Trȅbalī ste kògod òtīći s njíme dò njē, pa joj objásniti. Martonoš [1]
  20. Ako je màtica òstala góre, na dȑvetu, ȍnda ćedu pčȅle koje su skȉnūte u kȍtaricu, òpēt otíći góre kod mȁtice, táko da i pčȅlār mȏra pȍnovo skídati. [8] Melenci [1]
  21. Kad je vréme za póso, za rádnju, jȁ mu sprȅmim tórbu, otȉdne na rádnju. Izbište [1]
  22. Òni dȏđedu i otȉdnedu. Tomaševac [1]
  23. Pa otȉdnem pa preglȅdam móju mȁticu. [1]
  24. Kȁko smo večȅrali, otȉdnem kȕći. [1]
  25. Otȉdnem kod drȕgoga, níje kȕći. [1]
  26. Otȉdne provodȃdž. Banatska Palanka [1]
  27. I otȉdemo. Izbište [1]
  28. Otȉnemo tȁmo. Pavliš [1]
  29. Óna obúkla kapȗt i otȉšla kȕći. Vršac [1]
  30. Kad su dóšli da se dogovȍru, ȍnda su otȉšli tȁmo, dočȅka i mȍmak tȁmo. Jasenovo [1]
  31. Kad otȉdnu tȁmona, kad ȗđedu tȁmona, prȋmu svȅkra i rȗčadu. Jasenovo [1]
  32. Kad bi òčo ȏn, pa mu kȃže: „Vȁma, Veselínov, nè treba svèdodžba". Đala Beška [1]
  33. Jȁ sam òšo na zànāt, i izùčio sam tȁj zànāt. Bačinci [1]
  34. Brȁt mi pòkōjni òčo za šùstera. [1]
  35. Òčlī su na zanáte, izùčili. Begeč [1]
  36. Ȕjāk mi jèdan òčo u Segèdīn za bèrbera, drȕgi je u Kànjižu bȉo u dòmu, za kȕvāra ùčio. Martonoš [1]
  37. Kad je vòda òšla, mȍšte mȉs štȁ je tȕ bí lo: ljȉga i mȗlja. Sremska Kamenica [1]
  38. Kȏ je ìšo nà škole, tȃj je tròšio òcov kapìtāl, i kad je úrastijo i dòšo do zvánja njègovoga, kapìtāl je òtišo nà školu. [8] Jaša Tomić [1]


Sinonimi:

  1. ići [1]
  2. umirati [1]


Izrazi:

  1. otići Bogu na istinu ("isto"). Đurđevo Novi Sad Novo Miloševo [1]
  2. otići na noge ("tražiti pristanak za prosidbu od mladinih roditelja"). Novo Miloševo [1]
  3. Kako došlo tako iočlo ("kako je stečeno, tako je izgubljeno"). [1]
  4. otići Bogu na ispoved ("umreti"; "Očo Bogu na ispoved"). [1]
  5. sȑce mu ("prestraviti se"). Tomaševac [1]
  6. otići u beli svet ("krenuti, poći neznano kud, u nepoznato, daleko"; "Otišo je u beli svet"). Crvena Crkva Čenej [1]
  7. Kudode krava tamo i tele ("kada se žena ponovo uda, dete iz prvog braka vodi sa sobom"). [1]
  8. očo veliki, a mali gospodari [1]
  9. otići u krpe ("otići na spavanje"). [1]
  10. Hale ga znale di jeotišo ("niko ne zna"). Jasenovo [1]
  11. šaljotići za švȁpskim kȍlima ("odgovor detetu na pitanje gde mu je majka"; "Òtišla"). Novo Miloševo [1]
  12. na puf došlo — na pufotišlo ("na pufotišlo"). Crvena Crkva [1]
  13. òde mȃst u prȍpāst ("nešto je bespovratno izgubljeno, propalo"). Novo Miloševo [1]
  14. otići u trantaliju ("nestati, izgubiti se u nepoznatom pravcu"; "Otišao u trantaliju"). Sombor [1]
  15. otići na doboš ("izložiti nešto javnoj prodaji, dati u bescenje (obično zbog duga)"; "Očo na doboš"). [1]
  16. šaljotići u dupe na vašar ("kaže se detetu u šali"; "Da ideš ti u dupe na vašar"). Crvena Crkva Kovilj [1]
  17. òtišla mȃst u tàrtānj ("nešto je bespovratno izgubljeno, propalo"). Kać [1]



Konjugacija

uredi
Konjugacija glagola odlaziti
Infinitiv: odlaziti Glagolski prilog sadašnji: òdlazēći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: òdlažēnje
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 odlazim odlaziš odlazi odlazimo odlazite odlaze
Budućnost
 Futur I.
 odlazit ću1
odlaziću 		odlazit ćeš1
odlazićeš 		odlazit će1
odlaziće 		odlazit ćemo1
odlazićemo 		odlazit ćete1
odlazićete 		odlazit će1
odlaziće
Futur II.
 budem odlazio2 budeš odlazio2 bude odlazio2 budemo odlazili2 budete odlazili2 budu odlazili2
Prošlost
 Perfekt
 odlazio2 sam odlazio2 si odlazio2 je odlazili2 smo odlazili2 ste odlazili2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam odlazio2 bio si odlazio2 bio je odlazio2 bili smo odlazili2 bili ste odlazili2 bili su odlazili2
Imperfekt
 odlažah odlažaše odlažaše odlažasmo odlažaste odlažahu
Kondicional I.
 odlazio2 bih odlazio2 bi odlazio2 bi odlazili2 bismo odlazili2 biste odlazili2 bi
Kondicional II.
 bio bih odlazio2 bio bi odlazio2 bio bi odlazio2 bili bismo odlazili2 bili biste odlazili2 bili bi odlazili2
Imperativ
 - odlazi - odlazimo odlazite -
Glagolski pridjev radni
 odlazio m. / odlazila f. / odlazilo n odlazili m. / odlazile f. / odlazila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

uredi
  • „odlaziti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 296. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 63.
  4. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 212. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ 6,0 6,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ 7,0 7,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 133. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=odlaziti&oldid=1446512