odlutati
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /odlǔːtati/
- Hifenacija: o‧dlu‧ta‧ti
Glagol uredi
odlútati (ćirilica одлу́тати) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola odlutati
| Infinitiv: odlutati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: odlútāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
odlutam | odlutaš | odluta | odlutamo | odlutate | odlutaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
odlutat ću1 odlutaću |
odlutat ćeš1 odlutaćeš |
odlutat će1 odlutaće |
odlutat ćemo1 odlutaćemo |
odlutat ćete1 odlutaćete |
odlutat će1 odlutaće |
| Futur II. |
budem odlutao2 | budeš odlutao2 | bude odlutao2 | budemo odlutali2 | budete odlutali2 | budu odlutali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
odlutao2 sam | odlutao2 si | odlutao2 je | odlutali2 smo | odlutali2 ste | odlutali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam odlutao2 | bio si odlutao2 | bio je odlutao2 | bili smo odlutali2 | bili ste odlutali2 | bili su odlutali2 | |
| Aorist |
odlutah | odluta | odluta | odlutasmo | odlutaste | odlutaše | |
| Kondicional I. |
odlutao2 bih | odlutao2 bi | odlutao2 bi | odlutali2 bismo | odlutali2 biste | odlutali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih odlutao2 | bio bi odlutao2 | bio bi odlutao2 | bili bismo odlutali2 | bili biste odlutali2 | bili bi odlutali2 | |
| Imperativ |
- | odlutaj | - | odlutajmo | odlutajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
odlutao m. / odlutala f. / odlutalo n | odlutali m. / odlutale f. / odlutala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „odlutati” u Hrvatskom jezičnom portalu