oduživati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /oduʒǐːʋati/
Hifenacija: o‧du‧ži‧va‧ti

Glagol

odužívati (ćirilica одужи́вати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

odùžīvam ^[1]
òdūžim ^[1]

Značenja:

Plaćati, vraćati dug. ^[1]
Učiniti, uraditi nešto što se smatra kao dužnost, obaveza, potreba. ^[1]

Primeri:

Prȁvio svȁtove pa odužívo céli vȇk. ^[2] ^[3] ^[4] Novi Bečej Berkasovo Višnjićevo Neštin Martinci Čalma Čerević Veliki Radinci Vrdnik Ledinci Pavlovci Platičevo Buđanovci Kraljevci Mali Radinci Čortanovci Sremski Mihaljevci Karlovčić Inđija Šimanovci Deč Boljevci Dobanovci Jakovo Batajnica Farkaždin ^[1]
Prȍšavski mèsec sam dȁo još pȇcta ȉljada i sam odúžio sȁd svȅ mòje što sam ìmo, da ne òstanedu dȅci dȕgovi. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Nèmoj, Pȃjo, vȉše tȍlko da se trȗdiš, jȃ sam tèbe nȅšto málko urádio, a tȋ se odúžio ko da sam ti kȕću pòdigo i dȅcu ȉškolovo. Jaša Tomić Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Nèdeljom kȁsno ùstanēdu, kasnȋje frùštukujēdu, al mȏj rúčak bȉde fȕrt gòtov za pódne; vȍlem da se i tȏ òdūži da prèbrinem. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Stȉgnemo nà njivi, ȍnda tȁmo žȅnske ȍće da frùštukujēmo malo i ȍnda, kad òdūžimo frùštuk, jèdni vȁtaju u dvȃ plȕga da páru kukùruz a mȋ ȍstāli rȇđamo se da kȍpāmo kukùruz. ^[5] Mokrin ^[1]
I ȍnda tȗ òdūžu rúčak (zàdužbinu). ^[5] Bašaid ^[1]

Izvedene reči:

odúžiti ^[1]
se ^[1]

Sinonimi:

òbaviti ^[1]

Izrazi:

Odúžiti rȇd ("ispuniti dužnost"). Novo Miloševo ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola oduživati

Infinitiv: oduživati		Glagolski prilog sadašnji: odùžujūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: odužívānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		odužujem	odužuješ	odužuje	odužujemo	odužujete	odužuju
Budućnost	Futur I.	oduživat ću¹ oduživaću	oduživat ćeš¹ oduživaćeš	oduživat će¹ oduživaće	oduživat ćemo¹ oduživaćemo	oduživat ćete¹ oduživaćete	oduživat će¹ oduživaće
Budućnost	Futur II.	budem oduživao²	budeš oduživao²	bude oduživao²	budemo oduživali²	budete oduživali²	budu oduživali²
Prošlost	Perfekt	oduživao² sam	oduživao² si	oduživao² je	oduživali² smo	oduživali² ste	oduživali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam oduživao²	bio si oduživao²	bio je oduživao²	bili smo oduživali²	bili ste oduživali²	bili su oduživali²
	Imperfekt	oduživah	oduživaše	oduživaše	oduživasmo	oduživaste	oduživahu
Kondicional I.		oduživao² bih	oduživao² bi	oduživao² bi	oduživali² bismo	oduživali² biste	oduživali² bi
Kondicional II.		bio bih oduživao²	bio bi oduživao²	bio bi oduživao²	bili bismo oduživali²	bili biste oduživali²	bili bi oduživali²
Imperativ		-	odužuj	-	odužujmo	odužujte	-
Glagolski pridjev radni		oduživao m. / oduživala f. / oduživalo n			oduživali m. / oduživale f. / oduživala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„oduživati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 231, 333.
↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 356.
↑ ^5,0 ^5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 231, 333.

[Berislav_M._Nikolić,_Sremski_govor.-4] Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 356.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-5] 5,0 ^5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]