Wiktionary

oglavnik

oglavnik

oglavnik (srpskohrvatski, ćir., оглавник)

uredi

Imenica

uredi

oglavnik m (ćirilica оглавник)

Primeri:

  1. Oglàvnīk — na glávi što na kònju; tȕ ȉma tàko nȅka pètljica. Obzir [1]
  2. Kajási, oglàvnīk — na čèga ga tȅraš i ùpraljaš. [2] Đala Pačir Sombor Mol Sivac Lalić Deronje Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Lovra Deska [1]


Sinonimi:

  1. oglavina [3] Čenej [1]
  2. rajf [3] Čenej [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

uredi
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=oglavnik&oldid=1434579