ogorčiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ǒɡoːrt͡ʃiti/
• Hifenacija: o‧gor‧či‧ti

Glagol

ògōrčiti (ćirilica о̀го̄рчити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola ogorčiti

Infinitiv: ogorčiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ògōrčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ogorčim	ogorčiš	ogorči	ogorčimo	ogorčite	ogorče
Budućnost	Futur I.	ogorčit ću1 ogorčiću	ogorčit ćeš1 ogorčićeš	ogorčit će1 ogorčiće	ogorčit ćemo1 ogorčićemo	ogorčit ćete1 ogorčićete	ogorčit će1 ogorčiće
	Futur II.	budem ogorčio2	budeš ogorčio2	bude ogorčio2	budemo ogorčili2	budete ogorčili2	budu ogorčili2
Prošlost	Perfekt	ogorčio2 sam	ogorčio2 si	ogorčio2 je	ogorčili2 smo	ogorčili2 ste	ogorčili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam ogorčio2	bio si ogorčio2	bio je ogorčio2	bili smo ogorčili2	bili ste ogorčili2	bili su ogorčili2
	Aorist	ogorčih	ogorči	ogorči	ogorčismo	ogorčiste	ogorčiše
Kondicional I.		ogorčio2 bih	ogorčio2 bi	ogorčio2 bi	ogorčili2 bismo	ogorčili2 biste	ogorčili2 bi
Kondicional II.		bio bih ogorčio2	bio bi ogorčio2	bio bi ogorčio2	bili bismo ogorčili2	bili biste ogorčili2	bili bi ogorčili2
Imperativ		-	ogorči	-	ogorčimo	ogorčite	-
Glagolski pridjev radni		ogorčio m. / ogorčila f. / ogorčilo n			ogorčili m. / ogorčile f. / ogorčila n
Glagolski pridjev trpni		ogorčen m. / ogorčena f. / ogorčeno n			ogorčeni m. / ogorčene f. / ogorčena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „ogorčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu