okušati
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ǒkuʃati/
- Hifenacija: o‧ku‧ša‧ti
Glagol uredi
òkušati (ćirilica о̀кушати) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola okušati
| Infinitiv: okušati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: òkušāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
okušam | okušaš | okuša | okušamo | okušate | okušaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
okušat ću1 okušaću |
okušat ćeš1 okušaćeš |
okušat će1 okušaće |
okušat ćemo1 okušaćemo |
okušat ćete1 okušaćete |
okušat će1 okušaće |
| Futur II. |
budem okušao2 | budeš okušao2 | bude okušao2 | budemo okušali2 | budete okušali2 | budu okušali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
okušao2 sam | okušao2 si | okušao2 je | okušali2 smo | okušali2 ste | okušali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam okušao2 | bio si okušao2 | bio je okušao2 | bili smo okušali2 | bili ste okušali2 | bili su okušali2 | |
| Aorist |
okušah | okuša | okuša | okušasmo | okušaste | okušaše | |
| Kondicional I. |
okušao2 bih | okušao2 bi | okušao2 bi | okušali2 bismo | okušali2 biste | okušali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih okušao2 | bio bi okušao2 | bio bi okušao2 | bili bismo okušali2 | bili biste okušali2 | bili bi okušali2 | |
| Imperativ |
- | okušaj | - | okušajmo | okušajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
okušao m. / okušala f. / okušalo n | okušali m. / okušale f. / okušala n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
okušan m. / okušana f. / okušano n | okušani m. / okušane f. / okušana n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „okušati” u Hrvatskom jezičnom portalu