olakšati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /olǎkʃati/
Hifenacija: o‧lak‧ša‧ti

Glagol

olàkšati (ćirilica ола̀кшати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

Učiniti da se što lakše izvrši, izvede. ^[1]

Primeri:

Vȉdi se slȍbodnim ȍkom: zavúče se pčȅla u ćèliju i čȉsti (tȏ je kȁo nȅka mȁovina, tȏ pȁda u kȍšnici na pȍd), a tȏ što pȁdne na pȍd, tȏ je dúžan pčȅlār da ìčisti — da im olàkša pòso. ^[2] ^[3] Melenci Itebej ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola olakšati

Infinitiv: olakšati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: olàkšāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		olakšam	olakšaš	olakša	olakšamo	olakšate	olakšaju
Budućnost	Futur I.	olakšat ću¹ olakšaću	olakšat ćeš¹ olakšaćeš	olakšat će¹ olakšaće	olakšat ćemo¹ olakšaćemo	olakšat ćete¹ olakšaćete	olakšat će¹ olakšaće
Budućnost	Futur II.	budem olakšao²	budeš olakšao²	bude olakšao²	budemo olakšali²	budete olakšali²	budu olakšali²
Prošlost	Perfekt	olakšao² sam	olakšao² si	olakšao² je	olakšali² smo	olakšali² ste	olakšali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam olakšao²	bio si olakšao²	bio je olakšao²	bili smo olakšali²	bili ste olakšali²	bili su olakšali²
	Aorist	olakšah	olakša	olakša	olakšasmo	olakšaste	olakšaše
Kondicional I.		olakšao² bih	olakšao² bi	olakšao² bi	olakšali² bismo	olakšali² biste	olakšali² bi
Kondicional II.		bio bih olakšao²	bio bi olakšao²	bio bi olakšao²	bili bismo olakšali²	bili biste olakšali²	bili bi olakšali²
Imperativ		-	olakšaj	-	olakšajmo	olakšajte	-
Glagolski pridjev radni		olakšao m. / olakšala f. / olakšalo n			olakšali m. / olakšale f. / olakšala n
Glagolski pridjev trpni		olakšan m. / olakšana f. / olakšano n			olakšani m. / olakšane f. / olakšana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„olakšati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 125.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 125.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146.

[1]

[2]

[3]