oličiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /olǐːt͡ʃiti/
- Hifenacija: o‧li‧či‧ti
Glagol
urediolíčiti (ćirilica оли́чити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola oličiti
Infinitiv: oličiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: olíčīvši | Glagolska imenica: oličénje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
oličim | oličiš | oliči | oličimo | oličite | oliče | |
Budućnost |
Futur I. |
oličit ću1 oličiću |
oličit ćeš1 oličićeš |
oličit će1 oličiće |
oličit ćemo1 oličićemo |
oličit ćete1 oličićete |
oličit će1 oličiće |
Futur II. |
budem oličio2 | budeš oličio2 | bude oličio2 | budemo oličili2 | budete oličili2 | budu oličili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
oličio2 sam | oličio2 si | oličio2 je | oličili2 smo | oličili2 ste | oličili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam oličio2 | bio si oličio2 | bio je oličio2 | bili smo oličili2 | bili ste oličili2 | bili su oličili2 | |
Aorist |
oličih | oliči | oliči | oličismo | oličiste | oličiše | |
Kondicional I. |
oličio2 bih | oličio2 bi | oličio2 bi | oličili2 bismo | oličili2 biste | oličili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih oličio2 | bio bi oličio2 | bio bi oličio2 | bili bismo oličili2 | bili biste oličili2 | bili bi oličili2 | |
Imperativ |
- | oliči | - | oličimo | oličite | - | |
Glagolski pridjev radni |
oličio m. / oličila f. / oličilo n | oličili m. / oličile f. / oličila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
oličen m. / oličena f. / oličeno n | oličeni m. / oličene f. / oličena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „oličiti” u Hrvatskom jezičnom portalu