Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /orǎːt͡sija/
  • Hifenacija: o‧ra‧ci‧ja

Imenica

uredi

orácija f (ćirilica ора́ција)


Kategorije:

pren.


Oblici:

  1. oràcija [1]
  2. òrācija [1]
  3. oràcija [1]


Značenja:

  1. Govor, beseda o pokojniku za vreme sahrane (u kući i na groblju). [2] Mokrin[1]
  2. Grdnja, prekor. [1]
  3. Dosadno izlaganje, priča, govor. [1]


Primeri:

  1. Oràciju kod nȃs skorom ȕvek dr̀ži pópa, s tȋm se òprāšća od pòkōjnika i tȁko gòvori štȁ je bȉo, kàkī je bȉo čòvek. Jaša Tomić Boka [1]
  2. Očitaće ti otac oraciju. Novo Miloševo [1]
  3. Ta slȕšam jȃ tȇ njègove oràcije vala već dȅset gȍdina, a štȁ ću kad nȉko drȕgi nȇ š njȋm tȁko da dìvāni, svȉ već znádu nȁizust. Jaša Tomić Boka [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • oracija” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.