oronuti

Srpskohrvatski

orònuti (ćirilica оро̀нути) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola oronuti

Infinitiv: oronuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: orònūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		oronem	oroneš	orone	oronemo	oronete	oronu
Budućnost	Futur I.	oronut ću¹ oronuću	oronut ćeš¹ oronućeš	oronut će¹ oronuće	oronut ćemo¹ oronućemo	oronut ćete¹ oronućete	oronut će¹ oronuće
Budućnost	Futur II.	budem oronuo²	budeš oronuo²	bude oronuo²	budemo oronuli²	budete oronuli²	budu oronuli²
Prošlost	Perfekt	oronuo² sam	oronuo² si	oronuo² je	oronuli² smo	oronuli² ste	oronuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam oronuo²	bio si oronuo²	bio je oronuo²	bili smo oronuli²	bili ste oronuli²	bili su oronuli²
	Aorist	oronuh	oronu	oronu	oronusmo	oronuste	oronuše
Kondicional I.		oronuo² bih	oronuo² bi	oronuo² bi	oronuli² bismo	oronuli² biste	oronuli² bi
Kondicional II.		bio bih oronuo²	bio bi oronuo²	bio bi oronuo²	bili bismo oronuli²	bili biste oronuli²	bili bi oronuli²
Imperativ		-	oroni	-	oronimo	oronite	-
Glagolski pridjev radni		oronuo m. / oronula f. / oronulo n			oronuli m. / oronule f. / oronula n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.