osporiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ospǒriti/
• Hifenacija: o‧spo‧ri‧ti

Glagol

ospòriti (ćirilica оспо̀рити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola osporiti

Infinitiv: osporiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ospòrīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		osporim	osporiš	ospori	osporimo	osporite	ospore
Budućnost	Futur I.	osporit ću1 osporiću	osporit ćeš1 osporićeš	osporit će1 osporiće	osporit ćemo1 osporićemo	osporit ćete1 osporićete	osporit će1 osporiće
	Futur II.	budem osporio2	budeš osporio2	bude osporio2	budemo osporili2	budete osporili2	budu osporili2
Prošlost	Perfekt	osporio2 sam	osporio2 si	osporio2 je	osporili2 smo	osporili2 ste	osporili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam osporio2	bio si osporio2	bio je osporio2	bili smo osporili2	bili ste osporili2	bili su osporili2
	Aorist	osporih	ospori	ospori	osporismo	osporiste	osporiše
Kondicional I.		osporio2 bih	osporio2 bi	osporio2 bi	osporili2 bismo	osporili2 biste	osporili2 bi
Kondicional II.		bio bih osporio2	bio bi osporio2	bio bi osporio2	bili bismo osporili2	bili biste osporili2	bili bi osporili2
Imperativ		-	ospori	-	osporimo	osporite	-
Glagolski pridjev radni		osporio m. / osporila f. / osporilo n			osporili m. / osporile f. / osporila n
Glagolski pridjev trpni		osporen m. / osporena f. / osporeno n			osporeni m. / osporene f. / osporena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „osporiti” u Hrvatskom jezičnom portalu