osuti

Srpskohrvatski

òsūti (ćirilica о̀сӯти) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola osuti

Infinitiv: osuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: -ūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ospem	ospeš	ospe	ospemo	ospete	ospu
Budućnost	Futur I.	osut ću¹ osuću	osut ćeš¹ osućeš	osut će¹ osuće	osut ćemo¹ osućemo	osut ćete¹ osućete	osut će¹ osuće
Budućnost	Futur II.	budem osuo²	budeš osuo²	bude osuo²	budemo osuli²	budete osuli²	budu osuli²
Prošlost	Perfekt	osuo² sam	osuo² si	osuo² je	osuli² smo	osuli² ste	osuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam osuo²	bio si osuo²	bio je osuo²	bili smo osuli²	bili ste osuli²	bili su osuli²
	Aorist	osuh	osu	osu	osusmo	osuste	osuše
Kondicional I.		osuo² bih	osuo² bi	osuo² bi	osuli² bismo	osuli² biste	osuli² bi
Kondicional II.		bio bih osuo²	bio bi osuo²	bio bi osuo²	bili bismo osuli²	bili biste osuli²	bili bi osuli²
Imperativ		-	ospi	-	ospimo	ospite	-
Glagolski pridjev radni		osuo m. / osula f. / osulo n			osuli m. / osule f. / osula n
Glagolski pridjev trpni		osut m. / osuta f. / osuto n			osuti m. / osute f. / osuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.