plátno

Imenica

uredi

plátno ? (ćirilica пла́тно)

Oblici:

  1. platno [1]


Značenja:

  1. Tkano belo platno bez šara. [1]
  2. Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
  3. Domaće platno, grublje i punije, od kojeg se izrađuju stolnjaci, ubrusi, čaršavi za pokrivanje slamarica i sl. Ivanda[1]
  4. Platno s vezom. [1]
  5. Pokretni deo ograde. [1]


Primeri:

  1. Tkȁla sam ćìlime, tkȁla sam plátno, hȅklala sam, slȉngovala. Tomaševac [1]
  2. Mlȃda se skȉne i prȇ [j]e bílo trȗbe, nȅko idȇ, šȋri plátno, a ȍna idȅ po plátnu. [2] [3] Izbište Sremska Mitrovica Ruma Martonoš Obzir Kula Novi Sad Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš Jasenovo Deska Čenej [1]
  3. Dòšlo je u módu od vȇza hàljina, o[d] tkȃnoga plátna. Dobrinci [1]
  4. Uvèdu kònja ùnūtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilèno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. Kumane [1]
  5. Bȁbe dȁju zȅtovima gȁće od bȇla plátna. [4] Parage Opovo [1]
  6. Iznad umivaonika se okači o ram izvezeni peškir od kućnog ili domaćeg platna sa izvezenim ružama. Opovo [1]
  7. Sádi plátno smo tkȁli tako bélo, rávno, smo šȉli kòšulje, blúzne, rékle, nȅkad smo na njèga rádili i rȕčni rȃd. [5] Jaša Tomić Mokrin Šurjan Boka Neuzina Ivanda [1]
  8. Sam ìmala kòšulju od sádi plátna. [3] Čenej [1]
  9. Skuti i suknjerac su načinjeni od finijeg domaćeg „sadi" platna a „gornja aljina" (suknja) od kupovnog materijala. [6] Ostojićevo [1]
  10. Nȇma ti priko sȑpskog plátna. Od njèga su bíle nȃjfìnije kòšulje i peškíri. [7] [5] [8] Šurjan Čortanovci Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Dolovo [1]
  11. Òbično kàdgod bílo sȑpsko plátno. Beška [1]
  12. Tàko se kȃže: „Dȉ ȉma štȉkovana plátna, tȗ su dòbre dèvojačke rȗke. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  13. I tȃj Žíka je kod mène zídao plátno. Vojka [1]
  14. Plátno se zválo, òna ȍgrada zȋdana. [7] Boljevci Martinci Šuljam Voganj Vrdnik Jarak Hrtkovci Platičevo Ruma Šatrinci Krušedol Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Stari Slankamen Surduk [1]
  15. Salaš od dasaka sastoji se od više segmenata koji su pogodni za rasklapanje i seobu. Jedan od takvih segmenata: platno, ploče, zagrada ... dugačak je obično oko 4 metra. Jedan od ovih delova postavlja se tako da bude pokretan i služi umesto vrata, kako se i naziva: vrata, velika vrata. [9] [1]


Sinonimi:

  1. postav [1]
  2. zid [1]
  3. ploča [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
  3. 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 56.
  5. 5,0 5,1 Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
  6. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 150, 151.
  7. 7,0 7,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  8. Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 14.
  9. Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.

Napomene

uredi