plug
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /plûɡ/
- Hifenacija: plug
Imenica
urediplȕg m (ćirilica плу̏г)
Značenja:
- Plug koji ore dve brazde. Subotica[1]
- Plug s gvozdenim gredeljom. [2] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj[1]
- Isto. [1]
- Isto. [2] Gospođinci[1]
- Plug koji ore jednu brazdu. Subotica[1]
- Isto. [2] Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kovilj Titel Taraš[1]
- Plug za paranje, špartanje zemlje između redova kukuruza. [1]
- Plug koji istovremeno ore tri brazde. [2] Čurug Gospođinci Žabalj[1]
- Vrsta jednobraznog pluga. [2] Kovilj[1]
- Isto. [2] Gospođinci[1]
Primeri:
- Rànije se ȍralo kònjima, bíli su òni dr̀veni plȕgovi, dr̀vene kao kolȇčke, làmpōv je bȉo za kònje. Tomaševac [1]
- Sȋn je s plȕgom íšo i s kȍnjom, prášio onaj kukȕruz. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] Izbište Bačinci Vizić Laćarak Buđanovci Subotica Mol Nadalj Pivnice Čurug Deronje Gospođinci Žabalj Čenej Mošorin Kać Novi Sad Begeč Titel Mokrin Ostojićevo Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Međa Taraš Elemir Zrenjanin Aradac Orlovat Farkaždin Vršac Jasenovo Kovin Lovra Deska Krašovo [1]
- Tȇ dȁske od plȕga, tȏ su čèlične, rȁonīci su čèlični, tȗ smo sàmo vŕšili ȕsluge búšenja i pòstavljānja. Kovilj [1]
- Al nȁ boga, jȃ mètla òvē dȁske za plȕk. [5] Deronje Silbaš [1]
- Sàd je dvòbrazni plȕg — dvȃ do trȋ kònja — za lȁkša òrānja, za prèoricu, za str̀njiku òrati. [3] [2] Laćarak Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kovilj Taraš [1]
- U Brestovcu su korišćeni najviše sakovi, eberhartovi i kulski zaprežni plugovi. [12] Bački Brestovac [1]
- Òvo je òraći plȕg. [2] [4] Bačinci Gospođinci Žabalj Mošorin Kovilj [1]
- Paraći plug se sastoji od tri motike i jednog točka (da bi ga konj lakše vukao). Može biti od drveta ili od gvožđa i njime se „para". Kikinda Đala Novo Miloševo [1]
- Špàrtaće plȕgove sam prȁvio za kònje, ȍnda kòlēčke i plȕgove òraće za kònje, bílo je dvòbrazni, bílo je jednòbrazni. Kovilj [1]
- Dòlaze na rȇd plȕgovi — recimo òraći, pa špàrtaći. Bačinci [1]
Izrazi:
- Sȅjati zàplugom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"). Nadalj Gospođinci Čurug Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel Taraš [1]
Deklinacija
uredi deklinacija imenice plug
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | plug | plugovi |
genitiv | pluga | plugova |
dativ | plugu | plugovima |
akuzativ | plug | plugove |
vokativ | plugu / pluže | plugove |
lokativ | plugu | plugovima |
instrumental | plugom | plugovima |
Reference
uredi- „plug” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 139. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,0 4,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 346, 347. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Berislav M. Nikolić, Sremski govor." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9, 98, 129, 164, 180, 220, 225, 228. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 81, 400.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 26, 193, 302.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 75.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 105.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 142.
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 49.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 84.