plutati

Srpskohrvatski

plùtati (ćirilica плу̀тати) nesvrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola plutati

Infinitiv: plutati		Glagolski prilog sadašnji: plùtajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: plùtānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		plutam	plutaš	pluta	plutamo	plutate	plutaju
Budućnost	Futur I.	plutat ću¹ plutaću	plutat ćeš¹ plutaćeš	plutat će¹ plutaće	plutat ćemo¹ plutaćemo	plutat ćete¹ plutaćete	plutat će¹ plutaće
Budućnost	Futur II.	budem plutao²	budeš plutao²	bude plutao²	budemo plutali²	budete plutali²	budu plutali²
Prošlost	Perfekt	plutao² sam	plutao² si	plutao² je	plutali² smo	plutali² ste	plutali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam plutao²	bio si plutao²	bio je plutao²	bili smo plutali²	bili ste plutali²	bili su plutali²
	Imperfekt	plutah	plutaše	plutaše	plutasmo	plutaste	plutahu
Kondicional I.		plutao² bih	plutao² bi	plutao² bi	plutali² bismo	plutali² biste	plutali² bi
Kondicional II.		bio bih plutao²	bio bi plutao²	bio bi plutao²	bili bismo plutali²	bili biste plutali²	bili bi plutali²
Imperativ		-	plutaj	-	plutajmo	plutajte	-
Glagolski pridjev radni		plutao m. / plutala f. / plutalo n			plutali m. / plutale f. / plutala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.