počinuti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /pǒt͡ʃinuti/
• Hifenacija: po‧či‧nu‧ti

Glagol

pòčinuti (ćirilica по̀чинути) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola počinuti

Infinitiv: počinuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pòčinūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		počinem	počineš	počine	počinemo	počinete	počinu
Budućnost	Futur I.	počinut ću1 počinuću	počinut ćeš1 počinućeš	počinut će1 počinuće	počinut ćemo1 počinućemo	počinut ćete1 počinućete	počinut će1 počinuće
	Futur II.	budem počinuo2	budeš počinuo2	bude počinuo2	budemo počinuli2	budete počinuli2	budu počinuli2
Prošlost	Perfekt	počinuo2 sam	počinuo2 si	počinuo2 je	počinuli2 smo	počinuli2 ste	počinuli2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam počinuo2	bio si počinuo2	bio je počinuo2	bili smo počinuli2	bili ste počinuli2	bili su počinuli2
	Aorist	počinuh	počinu	počinu	počinusmo	počinuste	počinuše
Kondicional I.		počinuo2 bih	počinuo2 bi	počinuo2 bi	počinuli2 bismo	počinuli2 biste	počinuli2 bi
Kondicional II.		bio bih počinuo2	bio bi počinuo2	bio bi počinuo2	bili bismo počinuli2	bili biste počinuli2	bili bi počinuli2
Imperativ		-	počini	-	počinimo	počinite	-
Glagolski pridjev radni		počinuo m. / počinula f. / počinulo n			počinuli m. / počinule f. / počinula n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „počinuti” u Hrvatskom jezičnom portalu