počinuti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /pǒt͡ʃinuti/
- Hifenacija: po‧či‧nu‧ti
Glagol uredi
pòčinuti (ćirilica по̀чинути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola počinuti
| Infinitiv: počinuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòčinūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
počinem | počineš | počine | počinemo | počinete | počinu | |
| Budućnost |
Futur I. |
počinut ću1 počinuću |
počinut ćeš1 počinućeš |
počinut će1 počinuće |
počinut ćemo1 počinućemo |
počinut ćete1 počinućete |
počinut će1 počinuće |
| Futur II. |
budem počinuo2 | budeš počinuo2 | bude počinuo2 | budemo počinuli2 | budete počinuli2 | budu počinuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
počinuo2 sam | počinuo2 si | počinuo2 je | počinuli2 smo | počinuli2 ste | počinuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam počinuo2 | bio si počinuo2 | bio je počinuo2 | bili smo počinuli2 | bili ste počinuli2 | bili su počinuli2 | |
| Aorist |
počinuh | počinu | počinu | počinusmo | počinuste | počinuše | |
| Kondicional I. |
počinuo2 bih | počinuo2 bi | počinuo2 bi | počinuli2 bismo | počinuli2 biste | počinuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih počinuo2 | bio bi počinuo2 | bio bi počinuo2 | bili bismo počinuli2 | bili biste počinuli2 | bili bi počinuli2 | |
| Imperativ |
- | počini | - | počinimo | počinite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
počinuo m. / počinula f. / počinulo n | počinuli m. / počinule f. / počinula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „počinuti” u Hrvatskom jezičnom portalu