počuti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /pǒt͡ʃuti/
- Hifenacija: po‧ču‧ti
Glagol uredi
pòčuti (ćirilica по̀чути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola počuti
| Infinitiv: počuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòčūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
počujem | počuješ | počuje | počujemo | počujete | počuju | |
| Budućnost |
Futur I. |
počut ću1 počuću |
počut ćeš1 počućeš |
počut će1 počuće |
počut ćemo1 počućemo |
počut ćete1 počućete |
počut će1 počuće |
| Futur II. |
budem počuo2 | budeš počuo2 | bude počuo2 | budemo počuli2 | budete počuli2 | budu počuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
počuo2 sam | počuo2 si | počuo2 je | počuli2 smo | počuli2 ste | počuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam počuo2 | bio si počuo2 | bio je počuo2 | bili smo počuli2 | bili ste počuli2 | bili su počuli2 | |
| Aorist |
počuh | poču | poču | počusmo | počuste | počuše | |
| Kondicional I. |
počuo2 bih | počuo2 bi | počuo2 bi | počuli2 bismo | počuli2 biste | počuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih počuo2 | bio bi počuo2 | bio bi počuo2 | bili bismo počuli2 | bili biste počuli2 | bili bi počuli2 | |
| Imperativ |
- | počuj | - | počujmo | počujte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
počuo m. / počula f. / počulo n | počuli m. / počule f. / počula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „počuti” u Hrvatskom jezičnom portalu